Sajonara, gospodine Kimura

Posle godinu dana provedenih u Srbiji gospodin Susumu Kimura (66) sprema se za povratak kući. Iskusni stručnjak za unapređenje proizvodnje, gost i učitelj naših poslovnih ljudi, uskoro će se vratiti u rodni Japan. Ova prijateljska zemlja nam ga je poslala da poduči naše ljude nekim od japanskih poslovnih veština. Sve one staju u jednu reč – kaizen, koja je mnogo više od reči. Kaizen je filozofija, način života, svakodnevica svakog Japanca.

U kaizenu je tajna japanskog privrednog čuda.

Ali, Japanci ne kriju tajnu kaizena. Naprotiv, oni je rado otkrivaju i šire, stičući tako prijatelje širom sveta. Zašto? Pa, zato, tvrde upućeni, jer znaju da će, živeći po kaizeno, uvek biti ispred drugih.

Susumu Kimura je posejao blagorodno seme kaizena u 12 malih firmi širom Srbije. Naizust izgovara njihova imena: „Sila” – Stara Moravica, „Bak”, Pitura i „Elitas” iz Beograda, „Zastava inpro” – Kragujevac, „Ming kovačnica” i DMV – Niš, „Novkabel” i DIP „Livnica” – Novi Sad, FKL – Temerin i FPM „Agromehanika” – Boljevac.

Ta najučestalija reč, reklo bi se, u svakodnevnom govoru Japanaca prevodi se kao sintagma – stalno unapređivanje. Kaizen je i promena nabolje, kojoj se u ovoj zelji stalno teži u svim oblastima života – u proizvodnji, inženjeringu, poslovanju, ali i u medicini, psihijatriji, bankarstvu i drugim državnim i privatnim poslovima. Na „Vikipediji” se može pročitati da je kaizen svakodnevna aktivnost, čiji cilj prevazilazi jednostavno poboljšanje produktivnosti. Kada se uradi pravilno, humanizuje radno mesto, eliminiše preterano težak rad i uči ljude kako da prate svoj rad i smanje škart.

Gospodin Kimura se po odlasku 2012. u zasluženu penziju, sa mesta predsednika jedne od velikih „Micubišijevih” kompanija, godinu dana družio sa unukom i igrao golf. Taman koliko da se penzionisani Japanac uželi posla. U potrazi za nekim kome bi trebalo njegovo znanje, prihvatio je ponudu Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) da godinu dana dobrovoljno radi u Srbiji.

Naša Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) tražila je od japanske „Džaike” stručnjaka za organizaciju rada koji bi pospešio konkurentnost naših malih izvoznika. „Džaika” je japanskom „veteranu rada” obezbedila avionsku kartu, smeštaj i hranu, a SIEPA automobil i kancelariju s računarom. Od njega se očekivalo da zaposlenima u našim malim i srednjim preduzećima prenese „Lin proizvodni sistem” (LEAN),koji primenjuje kaizen. U najkraćem, reč je o sistemu organizacije proizvodnje koja, s najmanje ulaganja, daje najveću dobit i kvalitet.

Od sletanja na beogradski aerodrom stalni pratilac i asistent gospodina Kimuru bio je Mateja Milenković Inumaru, „naš Japanac”, sin bivšeg dopisnika Tanjuga Dragana Milenkovića. Mateja je diplomac beogradskog Fakulteta organizacionih nauka, savetnik SIEPA, specijalista za „Lin proizvodni sistem”, a japanski mu je maternji. Zajedno su održali 140 predavanja i prešli više od 23.000 kilometara po Srbiji.

– Za Srbiju sam čuo davne 1984. godine – seća se Kimuru. – Prateći spektakularno otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, saznao sam da je Srbija jedna od jugoslovenskih republika. Tada mi je bilo jasno da je Jugoslavija moćna država. Još ne mogu da dokučim razloge za rat i njen nestanak. U Beogradu sam prvi put bio 2006. Odmah mi se svideo. Eksponati Vojnog muzeja na Kalemegdanu su potvrda da ste zemlja sa bogatom industrijskom tradicijom.

Slom srpske industrije od 1990. godine do kraja prve decenije ovog veka bio je strahovit. Pre četvrt veka srpska industrija je imala bezmalo milion zaposlenih. Prema podacima za 2010. u njoj je radilo samo oko trista hiljada ljudi. Kako da se Srbija ponovo industrijalizuje?

– Samo stalnim smanjivanjem troškova i povećavanjem zarade u proizvodnji robe sa visokim udelom dodate vrednosti – odgovara gospodin Kimuru.

I, naravno – kaizen. Što znači – „stalno unapređivanje organizacije rada, počev od održavanja radnog prostora, u kome ne sme biti ničeg suvišnog, do čuvanja alata i njegove dostupnosti, neprekidnog ličnog usavršavanja svakog zaposlenog. Kad vam se učini da ste stvar doveli do savršenstva, to znači da je kucnuo čas za inovacije koje su motorna snaga napretka.”

Kimuru ne zaboravlja ni odnos vlasnika prema zaposlenima, naročito kada je reč o raspodeli uvećane zarade.

– Veoma je bitno da deo uvećane zarade, koju je donela primena sistema stalnog unapređivanja, dobiju i zaposleni koji su ga sprovodili – kaže Kimuru. – Svaki uspeh se mora podeliti sa zaposlenima. To je jedini put do većeg standarda.

Kao pravi prijatelj, gospodin Kimura ne prećutkuje naše mane. Vlasnicima i poslovodstvima naših preduzeća zamera da nedovoljno razgovaraju sa zaposlenima.

A šta mu se dopalo kod nas?

– Umete da proslavite uspeh. Kod vas se baš dobro jede i pije.

Sajonara, gospodine Kimura! Dođite nam opet!