Sećanje na „trinaestu zvezdicu”

Prijedor – Navršavaju se dve godine od smrti trinaestogodišnje Slađane Kobas. „Trinaesta zvezdica”, kako su je zvali od milja, tiho, gotovo nečujno ugasila se februara 2006. godine, uprkos nesebičnoj borbi lekara.

Skrhan bolom za izgubljenom kćerkom otac Stojan ne skriva suze. One su znak velike tuge, a boli ga i nepravda, jer niko do danas nije odgovarao za smrt 13 beba u Republici Srpskoj. Slađana je rođena 18. juna ratne 1992. godine u Kliničkom centru u Banjaluci. Njenih dvanaest vršnjaka, nazvanih „12 zvezdica”, ugasilo se tek što su rođeni, jer ova zdravstvena ustanova nije imala kiseonik koji bi ih održao u životu.

Otac Stojan do poslednjeg dana je verovao da će „mali borac velikog srca” izvojevati svoje bitke za život. A bilo ih je mnogo. Još pre polaska u školu, Slađa je imala problema sa vidom i plućima. Sledile su operacija za operacijom. Nadu nisu gubili ni kada su joj lekari na beogradskoj Dečijoj klinici otkrili zloćudni tumor na nozi. Kobasi su spas potražili u Americi. Usledila je pomoć dobrotvora sa obe strane Drine. Na Floridi joj je operisan tumor na levoj natkolenici, a nakon toga prebačena je u Nacionalni institut zdravlja u Vašingtonu, gde su joj lečili pluća. Nažalost, bez uspeha.

Stojan kaže da nema veće tuge do izgubiti dete. A njemu je Slađa bila sve. Ni jedna operacija nije prošla a da nije bio kraj njenog uzglavlja i držeći je za ruku. Ona mu je pisala pesme, kazivala želje, a on ih ispunjavao. Među njima nije bilo tajni. Bio joj je i otac i majka.

Sudbina je htela da Slađanina majka napusti porodicu ubrzo posle njenog rođenja. Osim o Slađi, Stojan je brinuo i o kćerki Mirjani i sinu Miroslavu.

Iako su prošle dve godine od smrti „trinaeste zvezdice” ništa se u porodici Kobas nije promenilo. Slađina soba, po njenoj želji, obojena u plavo i danas je u savršenom redu. Tu su njene knjige, igračke, fotografije iz bolnica, poklonjene ikone, školski pribor... Sve zajedno odaje utisak da je otišla na kratko i da će brzo da se vrati.

U znak sećanja na Slađanu Kobas u petak je u Narodnoj biblioteci u Banjaluci predstavljena knjiga „Dnevnik Slađane Kobas” autora Violete Božović iz Beograda. Namera joj je bila da knjigom, kako kaže, ovu devojčicu vrati ponovo među nas i da „9. februar ne bude uspomena na njenu smrt, već početak njenog novog života koji će trajati onoliko koliko budemo čitali o njoj”.

Kobasi su sve ove godine ostali u vezi sa ljudima, našim zemljacima, koji žive preko okeana. Jedan od njih je i politički analitičar Obrad Kesić koji živi u Americi. I danas, po priči Stojana Kobasa, Kesić pominje Slađanu koju je, dodaje, voleo kao svoje dete. U njegovim očima ona je ostala dete-junak koje se borilo do poslednjeg daha.