Sudija tačno predvideo scenario „Šešelj”

Žaljenja je vredno to što odluka većine članova veća stavlja vlasti Srbije u položaj koji je koliko neugodan toliko i nejasan. Veće je zatražilo da Srbija dostavi svoje mišljenje. Srbija ga je dostavila, precizirajući i da će njena saradnja zavisiti od toga da li će se optuženi obavezati da će poštovati uslove koje odredi veće.

Zaobilazeći konsultaciju s optuženim, većina ostavlja nejasnu situaciju koja će sutradan saradnju sa Srbijom učiniti nemogućom. Da li je Srbija na ovaj način stavljena u položaj pukog posmatrača, to jest svedoka ponašanja optuženog posle privremenog puštanja na slobodu? Da li bi ona, naprotiv, morala da ima ulogu savesnog aktera koji pomaže međunarodnom sudu da obezbedi da se u potpunosti poštuju restriktivne mere određene za optuženog? Mi to ne znamo.

Ili možda i predobro znamo budući da većina nije odredila nikakav mehanizam „monitoringa” koji međunarodni sud obično propisuje kako bi se onemogućili kontakti i pretnje u odnosu na svedoke i kako bi se optuženi ponovo doveo na međunarodni sud kad to bude potrebno. Nije predviđen čak ni neki mehanizam komunikacije s optuženim u periodu privremenog boravka na slobodi, pa makar i za potrebe uručivanja dokumenata u vezi s postupkom.

U odsustvu konsultacija s optuženim, bilo bi moguće barem predvideti da se odredi paket direktnih obaveza Srbije u smislu nadzora nad optuženim kako bi se obezbedila i zaštita svedoka i povratak optuženog na sud, i bez njegovog pristanka. Izvršenje takve odluke bio bi za Srbiju dakako delikatan posao. No, takva odluka imala bi tu prednost da je izvodljiva i da jasno definiše svačiju ulogu. A sada je situacija takva da, osim naloga o neizdavanju pasoša, Srbiji nije određena nijedna druga direktna, bilo pozitivna bilo negativna obaveza.