Voždovčani jedva čekaju da isprate putare

Pešaci koji moraju da preskaču tramvajske šine i obilaze mehanizaciju, radnici grupisani na više mesta, veliki broj zatvorenih i ispražnjenih lokala gde su nekada bile radnje, raskopana i nedovršena podloga... neke su od najupečatljivijih slika iz Ulice vojvode Stepe, u delovima gde je rekonstrukcija, kako je najavljivano, trebalo da bude završena u oktobru i novembru prošle godine. Žitelji ovog kraja, već naviknuti da ispred ulaza u zgrade zatiču bagere, valjke ili kamione, već su dobro upoznali radnike koji stanuju u obližnjima barakama.

– Tu su skoro pola godine duže nego što je predviđeno i niko u komšiluku više ne zna kada ćemo ih ispratiti. Živim blizu Trošarine, kad se krene prema Studentskom domu „4. april”. Nekoliko puta slušao sam kako se pomera datum završetka radova i evo, dočekasmo 1. april. Čujem da će raskrsnicu na samoj Trošarini završiti do 15. aprila – žali se voždovački penzioner Milan Tasić.

Čeka se završni sloj asfalta

Na raskrsnici na Trošarini u toku je nasipanje i ravnanje podloge. Na potezu od Banjice prema Saobraćajnom fakultetu postavljen je deo asfalta, ali ne i završni sloj koji je potreban da bi se potpuno normalizovao saobraćaj. Taj prostor sada podseća na šetalište, gde se sa obe strane nedovršenog kolovoza kreću reke prolaznika – studenata, stanara okolnih zgrada i onih koji rade u blizini.

– Deonica od Ulice Save Maškovića, kod Trošarine, do Ulice Ljube Vučkovića trebalo je, prema projektu, prva da bude kompletno rekonstruisana do 10. oktobra 2014. Nije dovršena ni ona, a ni „komad” od Ljube Vučkovića do Nikšićke – druga etapa, gde je kraj radova najavljen za 19. novembar prošle godine – podseća Budimir Ranđelović, žitelj Ulice vojvode Stepe.

Prve dve faze nisu gotove, ali u međuvremenu je počelo uređenje drugih deonica, bližih Autokomandi, kako je i bilo planirano.

Nova faza već je počela, a stara još nije završena

– Čak i da bude poštovan krajnji rok da se radovi kompletno završe do 11. jula 2015, sada imamo veliki problem jer je gotovo cela Ulica vojvode Stepe do Banjice nefunkcionalna za saobraćaj. A svrha projekta, sa radovima najavljenim po fazama, bila je da bar neki delovi ove saobraćajnice budu potpuno prohodni dok je u drugima u toku rekonstrukcija – naglašava Ranđelović, inače građevinski inženjer.

Ovaj stanovnik Voždovca navodi da je nepoštovanje zadatih rokova za završetak faza nanelo i veliku štetu malim privrednicima. Njihovi lokali su potpuno nepristupačni kupcima.

– Prvo su stradale prodavnice auto-delova i servisi, jer do mnogih ne može da se priđe vozilima. Kasnije su lokale počele da zatvaraju i druge zanatlije poput krojača, frizera, električara... Ponegde su čak posao odjavili i vlasnici trafika i dućana sa prehrambenom robom. U blizini Nikšićke ulice skinuti su stari kolovoz i deo podloge, a još nije nasut nijedan novi sloj pa su trotoar, a sa njim i lokali i zgrade na pola metra, a nekad i 70 centimetara viši od raskopane trase kolovoza. Zato građani sami postavljaju drvene palete i mostiće da bi prešli te prepreke – dočarava Ranđelović.

----------------------------------------------------------------

Radnje izgubile mušterije

Među zanatlijama koje su bile prinuđene da zatvore radnju jer su ostale bez prometa je i Aleksije Ristić, koji je u Ulici vojvode Stepe do početka rekonstrukcije imao servis za auto-elektriku i auto-mehaniku.

– Odjavio sam posao kada sam shvatio da radovi neće biti završeni ni blizu roka, najavljenog za oktobar 2014. Sada i dalje uplaćujem staž i zdravstveno za sebe i decu, što sve skupa iznosi oko 9.000 dinara, a niko me ne pita gde ja da zaradim taj novac, niti me je pitao da li gubim mušterije jer je put do moje radnje razrovan – negoduje Ristić.

Slične su i nevolje Živomira Marinkovića koji još posluje, ali je bio primoran da podigne kredit, kako bi mogao da nastavi posao.

– Promet mi je danas tek 20-30 odsto u odnosu na onaj koji sam beležio pre početka radova. Nema institucije kojoj se nisam žalio, ali mi niko nije odgovorio. Radnja mi se nalazi preko puta studentskog doma, i to od 1992. godine. Zapošljavam i četiri radnika koji od toga hrane svoje porodice i to je jedan od razloga zbog kojeg ne želim da zatvorim lokal. Nadam se samo da će ova rekonstrukcija biti gotova do jula, kad su i najavili – dodaje Marinković.