Francuzi glasali protiv MMF-a

Današnja suštinska politička podela širom Evrope je na one koji se protive neoliberalnom konceptu, koji oličava MMF ili tzv. trojka (MMF, Evropska centralna banka i Evropska komisija), i na one koji su za neoliberalni koncept. Na toj liniji razumevanja savremene politike je, između ostalog, moguća sadašnja vladajuća koalicija u Grčkoj.

Na proteklim lokalnim izborima u Francuskoj došlo je do dramatičnog pomeranja u odnosu snaga u korist onih građana koji su protiv neoliberalnog koncepta. U medijima je gotovo čitav prostor okupiran pričama o odnosima između vlasti, koju oličava predsednik Oland, bivše vlasti, čiji je lider bivši predsednik Sarkozi, i lidera najjače političke partije u Francuskoj, Nacionalnog fronta Mari lePen.

Ovaj tekst se zasniva na analizi prvog kruga izbora održanog 22.marta kojim sagledavam celinu izražene volje birača, s tim da sam zanemario grupacije koje su dobile manje od jedan odsto glasova, odnosno, uzeo sam u obzir rezultate 12 lista.

Pre svega treba imati u vidu da je glasalo samo 50,2 procenata glasača. Od onih koji su glasali, građani su ukazali natpolovično poverenje partijama koje se protive MMF-u, odnosno „trojci” i neoliberalnom konceptu. Sasvim precizno,reč je 55 odsto onih koji su glasali.Racionalno je pretpostaviti da je neslaganje s politikom „trojke” još veće među apstinentima,ali to ovom prilikom ostavljam po strani.

S obzirom na to da je kriza u Francuskoj u punom jeku, a nezaposlenost godinama između 10 i 11 procenata (duplo veća nego u Nemačkoj), da je istovremeno javni dug porastao u proteklečetiri godine za 10 odsto, a da nema rasta bruto društvenog proizvoda, izvesno je da su velike teme bile motiv za opredeljivanje birača, a ne kvalitet lokalnih organizacija i samih kandidata.

Kako god da posmatramo stvari, čak i da nešto umanjimo procenat tim drugim kriterijumima, neosporna je činjenica da je polovina građanstva u srcu EU i evrozone, među onima koji čine famoznu G-7 grupaciju, protiv koncepta na kome počiva vladajući model Zapada.

Naravno da niko nije naivan pa da misli kako će ovakvo opredeljenje građana biti brzo pretočeno u nedvosmislenu političku pobedu. Manevarski prostor neoliberala je značajan, od podmićivanja i laganja do zastrašivanja i likvidacija, ali je brazda u francuskom društvu nepovratno zaorana i iz nje će, kao i u drugim delovima Evrope, nići nova podela na levicu i desnicu.

Krajnja desnica danas su MMF i NATO i sve što iza njih stoji, a sve što im se suprotstavlja danas objektivno baštini antifašističku tradiciju, dok će otvoreno fašističke organizacije biti marginalni instrumenti MMF-a i NATO-a. Ovakva struktura je veoma uočljiva u opredeljenju građana na izborima, a mnogo manje vidljiva kada se sve to zamuti partijskim prepucavanjima i tradicionalnim podelama i omrazama.

U susret predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Francuskoj treba reći ito da glavnu polugu očuvanja postojećeg neoliberalnog koncepta predstavlja obaranje vrednosti evra,kao jedinom preostalom mehanizmu kreiranja novih radnih mesta i porasta BDP-a.Istovremeno, to je i pokušaj smanjenja nezadovoljstva građana. Nije moguće sada i o tome reći nešto više, ali verujem da će kurs evra prema dolaru ostati slab(a to znači ispod 1,24) još najmanje 16 meseci, sve do izbora u Francuskoj 2017. I to, uprkos mnogobrojnim drugim faktorima koji utiču na taj kurs.

Dakle, manevarski prostor vladajućih grupacija zapadnog sveta je veliki, ali su im perspektive slabe. Ne samo zbog međunarodne promene snaga (države BRIKS-a) i ne samo na periferiji EU (Grčka i Mađarska), nego i u samom centru, kako se to vidi iz iskazane volje građana Francuske.

Advokat