Od oca ćerki, unuku, snahi, praunuku...

Od Pakistana, preko Indije, Singapura, Indonezije, dve Koreje, Kine, Filipina pa do Japana, lideri su, kroz istoriju i sadašnjost – deca lidera. Političkih dinastija ima svuda, ali su najupadljiviji baš primeri iz Azije.

Na to je pažnju skrenula nedavna sahrana dugovečnog premijera Singapura Li Kuan Jua, nespornog lidera nacije još od 1959, kada nije mogla da promakne činjenica da je na čelu ovog prosperitetnog grada-države od 2004. njegov sin, Li Sijen Long.

Otac se, kad mu je sin postao politički naslednik, veoma ljutio – pa neke svetske listove čak i tužio – zbog tvrdnje da su Lijevi „politička dinastija”. Sin, argumentovao je, nije postao premijer zbog nepotizma, nego zbog toga što je bio najbolji kandidat za to mesto.

Verovatno i jeste – Singapur zaista primenjuje princip meritokratije i u politici i u državnoj administraciji – ali je takođe nesporno da je mlađi Li, kao i svi „prinčevi”, deca pripadnika upravljačke elite širom Azije – imao nasleđeni politički kapital kao početnu prednost. Ostalo su učinile njegove ambicije i sposobnosti.

Nesumnjivo harizmatični predsednik Kine Si Đinping je mlađi sin bivšeg vicepremijera Si Čongsuna, koji se svrstava među graditelje kineskih reformi.

U Kini se inače često pominju „kneževići”, deca partijskih odnosno državnih funkcionera, koja, koristeći svoje poreklo, zaposedaju visoke pozicije u politici i biznisu i neretko zgrću prilična bogatstva.

Šinzo Abe, premijer Japana, unuk je bivšeg japanskog premijera i sin bivšeg ministra inostranih poslova. Na mesto predsednika vlade prvi put je izabran 2006. i ostao je samo godinu dana, dok novi mandat, započet u decembru 2012, nastoji da iskoristi da udahne novi dinamizam u poslednje dve decenije letargičnu japansku ekonomiju.

U Južnoj Koreji predsednica Park Geun Hje ćerka je bivšeg predsednika Park Čung Hija, kome se pripisuje početak ekonomske transformacije zemlje u „azijskog tigra” tokom 1970-ih. Otac, koji je prešao put od generala-diktatora do predsednika, ubijen je u atentatu 1979.

Najkontroverznija politička dinastija Azije danas je ona u Severnoj Koreji: njen začetnik je Kim Il Sung, koji je vladao od 1948. do svoje smrti 1994. Nasledio ga je najstariji sin Kim Džong Il koji je umro 2011, da bi na njegovo mesto došao sin Kim Džong Un. Kimovi se inače smatraju „prvom komunističkom dinastijom”. Oko sve trojice lidera izgrađen je groteskni kult ličnosti, koji bi mogao da bude zabavan da Severna Koreja, uprkos enormnim ekonomskim problemima, nije posednik nuklearnog oružja.

Na Tajlandu na premijerskom mestu su u ovom veku bili Takšin Šinavatra, a potom i njegova sestra Jingluk. Dinastički (koji se još opisuje i kao feudalni) princip je upadljiva odlika i politike i na Filipinima, dok je u Indoneziji jedan od vodećih političara Megavati Sukarnoputri, koja je bila predsednica od 2001. do 2004 – a inače je ćerka prvog indonežanskog predsednika Sukarna.

Po svojoj tragičnosti ostala je upamćena pakistanska politička dinastija: Zulfikar Ali Buto bio je premijer od avgusta 1973. do jula 1977, a pogubljen je 1979, posle sudskog procesa na kojem je okrivljen za ubistvo političkog protivnika. Njegova ćerka, Benazir Buto, na premijerskom mestu je u dva maha bila ukupno pet godina, da bi u krajem decembra 2007, dok je vodila izbornu kampanju, postala žrtva političkog atentata.

Najdugovečnija i medijski najprivlačnija politička dinastija Azije je ona u Indiji – loza Nehru–Gandi. Počela je još s Motilalom Nehruom, patrijarhom dinastije. On je bio predsednik Kongresne stranke, koja će izvojevati indijsku nezavisnost od britanske kolonijalne vladavine, 1919.

Njegov sin, Džavaharlal Nehru, najbliži saradnik Mahatme Gandija, postao je prvi premijer nezavisne Indije, 15. avgusta 1947, i naciju je predvodio sve do svoje iznenadne smrti 1964. Dve godine kasnije, premijerka postaje njegova ćerka Indira Gandi (prezime Gandi je dobila udajom za novinara Feroze Gandija, koji nije rođak Mahatme Gandija). Indira je vladala do 1997, kada je izgubila izbore, a na vlast se vratila 1980, da bi 1984. postala žrtva atentata u dvorištu svoje rezidencije.

Na njeno mesto odmah dolazi dotle politički neiskusan njen stariji sin Radživ Gandi (bio je pilot civilne avijacije), koji 1991. i sam postaje žrtva atentata. Pošto mu je mlađi brat poginuo posle rušenja jedrilice kojom je upravljao, porodica Nehru–Gandi stiče oreol tragične, na sličan način na koji je to postao klan Kenedi u Americi.

Političku štafetu preuzima, šest godina kasnije, Radživova udovica Sonja Gandi, poreklom Italijanka, koja Kongresnu stranku predvodi do izbornog trijumfa 2004. Ona je međutim odbila da postane premijerka, prepuštajući to mesto partijskom veteranu Manmohanu Singu.

Verovalo se da će dinastiju nastaviti njen sin, Indirin unuk i Nehruov praunuk Rahul Gandi (44), ali sve češće se konstatuje da se, zbog njegove političke netalentovanosti, manjka harizma i za lidera neophodne odlučnosti, to neće dogoditi. Na prošlogodišnjim izborima Kongresna stranka je doživela jedan od najdramatičnijih poraza u svojoj istoriji, što mnogi vide kao kraj dinastije Nehru–Gandi. Nade se, doduše, polažu u njegovu sestru Prijanku, za koju kažu da je slična svojoj babi Indiri, ali sve je više dokaza da se dinastička era u indijskoj politici i u 130 godina staroj Kongresnoj stranci, bliži neumitnom kraju.