Težak život u Malom Londonu

Pančevo – Gradić udžerica u pančevačkom naselju Mali London se ne vidi od dima zapaljenih guma. Nekoliko najmlađih stanovnika napušta, na trenutak, svoje malo gradilište, dolazeći nam u susret.

„Ovo će biti igralište za košarku. Stariji su nam rekli da lomimo blokove i ciglu, da još naspemo ovaj prostor, jer je ovde bila nekakva voda, močvara. Nabavili su materijal sa nekog gradilišta, kažu da je skup, ali je skoro kao za pravi teren. Imamo samo jedan koš, zarđao je i nema mrežu, ali je ceo, pa ćemo na jedan i da igramo”, gotovo uglas priča nekoliko dečaka, a tu je i starija devojčica koja odgovara na pitanje da li deca ovde idu u školu.

„Idemo u Brankovu i Bracinu školu. Od škole smo dobili i knjige, pomažu nam, ne mogu da kažem. Do škola nema baš mnogo da se ide, a malo i preprečimo. Ovde je blato zimi, a prašina leti. Puta nema, sve sami kanali i trska, pa stignemo prašnjavi i blatnjavi”.

U to smo se uverili. Slika uobičajena za ovaj „deo sveta”. Raštrkano je četrdesetak kuća, dve trećine ih je prazno. Naši sagovornici kažu da je ostalo petnaestak porodica sa oko dvadesetoro dece, od kojih samo petoro ide u školu. Dva meseca je star najmlađi stanovnik, a sada će i pola godine kako se dvoje mališana ugušilo u jednoj od trošnih kućica.

„Džabe mi pričamo. Dolaze ponekad iz socijalnog i ovi humanitarci, al’ slabo nešto donesu. Gledaju i ispituju kao i vi. Ne pomažu ni naši, ovi iz udruženja za Rome. Oni su se snašli, a mi evo kako živimo. Imam samo trociklu s kojom radimo”, priča nam Aleksandar Andonovski.

No, život ovde, kakav god da je, ima svoj ritam. Imaju, kako kažu, „samo jednu struju”, kanalizacije nema, a vodu sa samo jedne česme su dobili iz donacije. Računi stižu, a stiže i pošta u ovo naselje koje se vodi kao jedna ulica. Od ulice, međutim, ni traga, a brojevi preko stotinu govore da je ovde bilo mnogo više adresa.

Dragan Milojkovski kaže da „zna da nešto ima oko tog Dana Roma”, ali ističe da je u Malom Londonu praznik kada je Đurđevdan.

„Tada je trebalo da dođete. Do pre neku godinu imali smo i našeg ’ciganskog kralja’, deda Nikolu, koji je bio glavni za slavu. On je umro, a drugog nismo izabrali. Mi ovde imamo veliku volju za životom, jer kako bismo drugačije opstali. A kako živimo, vidite... Sada je sezona ’paljevine’. Sve što smo navukli od šuta i guma spaljujemo da dođemo do žice, pa prodamo u staro gvožđe. Svi ovde rade na deponiji, a opet nam prebacuju da ne radimo. Svaki dan idemo na posao, to je naše radno mesto – navodi Milojkovski.

Olga Janković

-----------------------------------------

Mnogi bez dokumenata

Najveća romska populacija u Vojvodini živi u Pančevu. Po zvaničnim podacima, ima ih oko hiljadu i po, a nezvanično, u 14 divljih naselja, broj je tri do četiri puta veći. Protekla Decenija Roma, pa i njihov Dan prolaze uz ovu statističku grešku, jer mnogi nemaju ni lična dokumenta, ni adrese, niti primaju ikakvu socijalnu pomoć, iako bi imali pravo na to. Nisu u sistemu.