Nastavnik koji čita misli

 „Kad nas pogleda u oči, odmah zna šta nam je u glavi”. Ovim rečima Nenad Vučković, učenik osmog razreda Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš”, opisuje svog razrednog starešinu Stevu Bjelića, nastavnika fizike i hemije. Njegovi drugari iz odeljenja dodaju i druge pohvale: uvek je tu da pomogne, razume nas, šaljiv je, brine za nas. Sve te reči i opisi slili su se u priznanje najbolji nastavnik po mišljenju učenika.

Stevo radi već 25 godina, a u ovoj školi predaje 10 godina. Njegovi učenici u anketi opštine Savski venac po drugi put su ga izabrali za najomiljenijeg među nastavnicima. Skromno kaže da nije očekivao da ga đaci ponovo izaberu, jer, kako objašnjava, među njegovim kolegama ima još mnogo izuzetnih prosvetnih radnika. Ali, deca su odlučila. Njihova obrazloženja potvrđuju da „nije birala pamet, nego srce”.

– Veoma je duhovit i trudi se da nas zasmeje kad predaje i tako razbije monotoniju lekcija. Njegova predavanja su odlična, jer se ne drži teorija iz knjige, pa više zapamtimo na času i nemamo potrebe mnogo da učimo kod kuće – kaže učenica Jovana Bošković.

Miloš Petrović dodaje da na časovima odeljenske zajednice sa nastavnikom Bjelićem otvoreno pričaju o svojim problemima. Uvek je tu kada treba da im pomogne.

– Naš razredni odlično poznaje svakog od nas. Kod kuće imam dosta kućnih ljubimaca i on to zna, pa su moji morski prasići, papagaji ili kornjače često predmet njegovih šala. Recimo pita me: „Kada ćeš da kupiš kozu?”, ili „Kako je tvoj zoološki vrt danas?” – priča Jovana Đurković.

Za dobro svojih đaka spreman je da učini sve što može. Čak i ako treba malo „pogurati” za bolju ocenu. Ume da kaže: „Što da ne pomognem detetu ako je malo zapelo”. Njegova briga o đacima ne ulazi samo u 45 minuta časa, tu je i na dopunskoj nastavi, za one koji bi hteli da poprave ocenu, ali i za druge koji se spremaju za takmičenja.

– Svakog dana dolazi u školu u sedam ujutru, iako časovi počinju sat kasnije. Vredan je, savestan i odgovoran i sve zadatke obavlja na vreme – kaže Ranko Mihailović, direktor OŠ „Petar Petrović Njegoš”.

Osim toga što zna ko više voli teoriju, a ko zadatke iz fizike, kome idu dobro sportovi i ko bi voleo da postane veterinar, Bjelić se trudi da uvek zna i gde su njegovi đaci. Kada neki učenik nije u školi, on odmah zove roditelje da proveri razlog izostanka, pa se tako dešavalo da otkrije da su pojedine „zalutale ovčice” na putu do škole skrenule u igraonicu.

– Trudim se da na času delujem opušteno, a i da učenici budu takvi i da imaju slobodu da pitaju sve što im nije jasno. Nisam ni strog ni blag i verujem da deca to osećaju. Takođe, moja velika ljubav prema pozivu i prirodnim naukama koje predajem dolazi i do učenika – pokušao je Bjelić da u nekoliko reči da recept kakav treba biti da bi se postalo najbolji nastavnik.