Cipras od Putina dobio samo obećanja

Od našeg dopisnika

Atina – Moskva i Atina žele da podignu bilateralnu saradnju na zavidan nivo, da vrate trgovinsku razmenu bar na stari obim i realizuju zajedničke krupne energetske projekte. O „Turskom toku” nema konačnog dogovora, osim principijelne zainteresovanosti Atine. Ne ukida se embargo na izvoz grčkih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, ali se traga za rešenjima. Najuspešniji put za to jeste prekid sankcija protiv Rusije koje su svima nanele štetu i izazvale protivmere sa ruske strane, izjavio je predsednik Putin na pres-konferenciji posle susreta sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, koji je gost Moskve.

Nisu se obistinila nagađanja da će predsednik Putin odmah Grcima sniziti cenu gasa, podeliti kredite i skinuti embargo na uvoz poljoprivrednih proizvoda u zamenu za grčki veto u pogledu novih sankcija prema Rusiji. U vrlo prijateljskoj atmosferi Putin i Cipras su položili osnove kvalitetnim odnosima koje je grčki premijer nazvao „novim prolećem između Moskve i Atine”.

Ono će, sudeći po dogovoru na najvišem nivou, doneti podizanje trgovinskog obrta na stari nivo. Zbog sankcija razmena između dve zemlje opala je za 40 procenata i predsednik Putin izrazio je želju da se u poljoprivredi, koja čini polovinu grčkog izvoza u Rusiju, stvaraju zajednička preduzeća, što će olakšati razmenu. Konkretnu odluku o podizanje embarga za uvoz grčkih proizvoda Putin nije doneo, iako je to grčka strana očekivala. Putin je ukazao na potrebu da se problem rešava na opštem nivou, prekidom sankcijskog rata, i podvukao da je Moskva spremna da sarađuje i pregovara se EU zalažući se za dosledno sprovođenje sporazuma iz Minska.

Aleksis Cipras je u istom tonu ponovio da obaveze Grčke prema Evropi ne znače da se slaže sa politikom sankcija koja u krajnjem ishodu vodi ka hladnom ratu. Založio se za pronalaženje prihvatljivih rešenja problema koji su u opšteevropski, ali koji ne mogu ograničavati Atinu da traga za sopstvenim izlaskom iz krize, za rešenjima koja pomažu razvoj.

Grčka u Moskvi nije tražila kredite, ali je Rusija pokazala spremnost da učestvuje na tenderima za privatizaciju i kroz krupne infrastrukturne projekte, kao što su modernizacija luke Pirej, aerodromi i železnica, pomogne grčkoj privredi. U tom kontekstu „Turski tok” je važan investicioni projekat o kome još nema konačnog dogovora, mada je Atina principijelno vrlo zainteresovana.

Dogovorena je saradnja u oblasti turizma i kulture, potpisani su sporazumi o organizovanju godina Grčke i Rusije tokom 2016. u obe zemlje, obeležavanju 70 godina od pobede nad fašizmom.

Na međunarodnom planu osuđena su sva dejstva protivna Povelji UN i odbačene optužbe Zapada da je jačanje saradnje između Moskve i Atine provociranje Brisela. Premijer Cipras je podvukao da činjenica da je Grčka u EU ne znači da je dužnička kolonija, ne znači ograničavanje njenog suvereniteta, prava da sa svim zemljama razvija aktivne spoljnopolitičke odnose, štiti svoje interese i traga za ekonomskim povoljnostima i načinima izlaska iz krize, doprinoseći u isto vreme stabilnosti Evrope.

Brisel, koji je pokazivao očiglednu nervozu zbog susreta Ciprasa i Putina usled mogućnosti stvaranja novog ekonomskog saveza koji može da uzdrma jedinstvo EU, ima konkretnije odgovore na to kako će se stvari ubuduće razvijati. Upozorenja premijeru Ciprasu pred razgovore u Moskvi da „igra ruski rulet sa dugom”, kako piše „Tajms”, i da je „nedopustivo napuštanje opšteevropskog kursa u odnosu na Rusiju”, kako mu je poručio predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, sada zvuče drugačije i imaju novu dimenziju. Sasvim sigurno, to su i smernice ministrima monetarne unije koliko brzo treba da rešavaju problem grčkog duga. Svako dalje odlaganje zaoštrava problem, jer Atina – koja do kraja meseca treba da vrati dug MMF, isplati plate i penzije i druga dospela potraživanja u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi evra – ne isključuje mogućnost da nekom ostane dužna.

Radni sastav Evrogrupe u ova dva dana treba da analizira valjanost grčkog paketa prioritetnih reformi čije je odobravanje uslov za uplaćivanje obećanog kredita od 7,2 milijarde evra. Ministri monetarne unije žele, kako kažu u Briselu, postizanje tehničke saglasnosti kako bi se na sastanku Evrogrupe 24. aprila donela konačna odluka o finansiranju Grčke.