Ципрас од Путина добио само обећања

Од нашег дописника

Атина – Москва и Атина желе да подигну билатералну сарадњу на завидан ниво, да врате трговинску размену бар на стари обим и реализују заједничке крупне енергетске пројекте. О „Турском току” нема коначног договора, осим принципијелне заинтересованости Атине. Не укида се ембарго на извоз грчких пољопривредних производа у Русију, али се трага за решењима. Најуспешнији пут за то јесте прекид санкција против Русије које су свима нанеле штету и изазвале противмере са руске стране, изјавио је председник Путин на прес-конференцији после сусрета са грчким премијером Алексисом Ципрасом, који је гост Москве.

Нису се обистинила нагађања да ће председник Путин одмах Грцима снизити цену гаса, поделити кредите и скинути ембарго на увоз пољопривредних производа у замену за грчки вето у погледу нових санкција према Русији. У врло пријатељској атмосфери Путин и Ципрас су положили основе квалитетним односима које је грчки премијер назвао „новим пролећем између Москве и Атине”.

Оно ће, судећи по договору на највишем нивоу, донети подизање трговинског обрта на стари ниво. Због санкција размена између две земље опала је за 40 процената и председник Путин изразио је жељу да се у пољопривреди, која чини половину грчког извоза у Русију, стварају заједничка предузећа, што ће олакшати размену. Конкретну одлуку о подизање ембарга за увоз грчких производа Путин није донео, иако је то грчка страна очекивала. Путин је указао на потребу да се проблем решава на општем нивоу, прекидом санкцијског рата, и подвукао да је Москва спремна да сарађује и преговара се ЕУ залажући се за доследно спровођење споразума из Минска.

Алексис Ципрас је у истом тону поновио да обавезе Грчке према Европи не значе да се слаже са политиком санкција која у крајњем исходу води ка хладном рату. Заложио се за проналажење прихватљивих решења проблема који су у општеевропски, али који не могу ограничавати Атину да трага за сопственим изласком из кризе, за решењима која помажу развој.

Грчка у Москви није тражила кредите, али је Русија показала спремност да учествује на тендерима за приватизацију и кроз крупне инфраструктурне пројекте, као што су модернизација луке Пиреј, аеродроми и железница, помогне грчкој привреди. У том контексту „Турски ток” је важан инвестициони пројекат о коме још нема коначног договора, мада је Атина принципијелно врло заинтересована.

Договорена је сарадња у области туризма и културе, потписани су споразуми о организовању година Грчке и Русије током 2016. у обе земље, обележавању 70 година од победе над фашизмом.

На међународном плану осуђена су сва дејства противна Повељи УН и одбачене оптужбе Запада да је јачање сарадње између Москве и Атине провоцирање Брисела. Премијер Ципрас је подвукао да чињеница да је Грчка у ЕУ не значи да је дужничка колонија, не значи ограничавање њеног суверенитета, права да са свим земљама развија активне спољнополитичке односе, штити своје интересе и трага за економским повољностима и начинима изласка из кризе, доприносећи у исто време стабилности Европе.

Брисел, који је показивао очигледну нервозу због сусрета Ципраса и Путина услед могућности стварања новог економског савеза који може да уздрма јединство ЕУ, има конкретније одговоре на то како ће се ствари убудуће развијати. Упозорења премијеру Ципрасу пред разговоре у Москви да „игра руски рулет са дугом”, како пише „Тајмс”, и да је „недопустиво напуштање општеевропског курса у односу на Русију”, како му је поручио председник Европског парламента Мартин Шулц, сада звуче другачије и имају нову димензију. Сасвим сигурно, то су и смернице министрима монетарне уније колико брзо треба да решавају проблем грчког дуга. Свако даље одлагање заоштрава проблем, јер Атина – која до краја месеца треба да врати дуг ММФ, исплати плате и пензије и друга доспела потраживања у укупном износу од 1,5 милијарди евра – не искључује могућност да неком остане дужна.

Радни састав Еврогрупе у ова два дана треба да анализира ваљаност грчког пакета приоритетних реформи чије је одобравање услов за уплаћивање обећаног кредита од 7,2 милијарде евра. Министри монетарне уније желе, како кажу у Бриселу, постизање техничке сагласности како би се на састанку Еврогрупе 24. априла донела коначна одлука о финансирању Грчке.