Zašto EU stidljivo opominje Ramu

Da je srpski zvaničnik za državu u okruženju izjavio ono što je albanski premijer Edi Rama rekao prekjuče u vezi s ujedinjenjem Albanije i Kosova „na klasičan način”, verovatno bi dosad već bila održana sednica Saveta bezbednosti UN. Ono što verovatno misli većina građana Srbije juče je izgovorio šef srpske diplomatije Ivica Dačić, revoltiran zbog toga što Ramina izjava nije naišla gotovo ni na kakvu reakciju međunarodne zajednice.

Samo se preksinoć kasno oglasila Maja Kocijančič, portparolka visokih zvaničnika Evropske komisije Federike Mogerini i Johanesa Hana, koja je, bez eksplicitne osude izjave albanskog premijera, upozorila da su „sve provokativne izjave” u okviru opredeljenosti za regionalnu saradnju, pomirenje i dobre susedske odnose „neprihvatljive”. Kako je zvučalo to njeno saopštenje, možda najbolje govori komentar premijera Aleksandra Vučića, koji je juče izjavio da je dobro što je EU reagovala na Raminu izjavu, iako je, kako je primetio, EU to „stidljivo uradila”.

Brisel je inače bio mnogo manje stidljiv i više preduzetan kada je krajem novembra reagovao na izjave lidera radikala Vojislava Šešelja, iako on, za razliku od Rame, nema nikakvu državnu funkciju. Evropski parlament je, da podsetimo, „brzometno” reagovao na predlog Hrvatske, usvojivši bez mnogo rasprave rezoluciju u kojoj se „snažno osuđuje Šešeljevo ratno huškanje, podsticanje na mržnju, ohrabrivanje teritorijalnih pretenzija”.

Da li jedan lider vanparlamentarne partije, uz to još narušenog zdravlja, koji iskazuje pretenzije na delove teritorije susedne zemlje zaista predstavlja veću opasnost za region od premijera jedne suverene države, članice NATO-a, koji to isto čini? Ma koliko da je Hašim Tači, ministar spoljnih poslova Kosova, juče u Zagrebu pokušao da razvodni Raminu izjavu, navodeći da je pogrešno interpretirana.

„Ni u kom slučaju ne govorimo o promeni granica, već o smanjivanju njihove vidljivosti, po evropskom modelu, da bi se ljudi mogli slobodno kretati. Svi ćemo jednog dana pripadati tom evropskom prostoru”, rekao je Tači posle susreta sa šeficom hrvatske diplomatije Vesnom Pusić, prenosi Beta.

Na insistiranje novinara da prokomentariše Raminu izjavu, Tači je rekao da nije njegov portparol, ali da govori o onome što je sam čuo tokom intervjua kojem je prisustvovao.

„Ako govorimo o intervjuu, niko od nas nije govorio o nacionalnom ujedinjenju ili o promeni granica”, rekao je Tači.

Na pitanja o izjavi Rame da će se Kosovo i Albanija ujediniti ili u EU ili na klasičan način, Tači je rekao da je Rama reformatorski nastrojen lider koji ima jasnu evropsku viziju Albanije i da snažno podržava dijalog Kosova i Srbije. On je dodao da sa Ramom deli istu viziju o regionu po evropskom modelu otvorenih granica.

Ipak, Albancima u Srbiji, čini se, nije ništa sporno u Raminoj izjavi. Ili možda narodni poslanik i predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi nije čuo Tačijevo objašnjenje pre nego što je juče Fonetu rekao da je to poruka koja treba da skrene pažnju na sporost evropskih integracija Albanije i Kosova.

Takve upozoravajuće izjave davao je i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i one su imale za cilj da pokažu Briselu da Srbija, kao u ovom slučaju Albanija i Kosovo, mogu da izaberu i neki drugi put ako se nastavi sa odugovlačenjem procedure za prijem, rekao je Halimi.

Međutim, teško je naći neku Dačićevu izjavu, bar otkako je na državnim funkcijama, o mogućnosti ujedinjenja, recimo, Srbije i Republike Srpske.

Halimi je za agenciju Fonet rekao i da se takva nervoza primećuje i na Kosovu, naročito zato što ono nije ušlo ni u program vizne liberalizacije. Poruka je: „ako se previše oteže, mi imamo i drugi izbor”, smatra Halimi.

Halimi inače ističe da ideja da Albanija i Kosovo treba da se ujedine nije ništa novo, da postoji dosta stranaka koje je zagovaraju i otvoreno promovišu, kao na primer pokret Samoopredeljenje.

Možda će Tačijevo tumačenje iz Zagreba spustiti tenzije u Beogradu, ali pre nego što je ono preneto, predsednik Vlade Srbije je naveo, komentarišući Raminu izjavu, da će Srbija nastaviti miroljubivu politiku, ali da ne može da na stotine izjava takvog sadržaja ćuti.

„Zato sam reagovao i rekao da je zaista krajnje vreme da se prestane sa prekrajanjem granica, da se prestane sa nečim što će da ugrozi i stabilnost i mir na Balkanu”, rekao je Vučić u Krupnju. Sa njim se praktično složila Vesna Pusić, koja je juče rekla da ne zna šta je tačno rekao albanski premijer, ali da u Evropi nema promena granica.

Dačić je, opet, izrazio očekivanje da se Evropska unija na isti način odnosi prema svima, a to znači, kako je istakao, da se najoštrije osude ovakve izjave. 

„Prosto ne vidim logiku čemu sve to... Zašto mi, sa jedne strane, toliko pričamo o zajedničkom radu, zašto je predviđeno da premijeri 21. aprila idu u Brisel da EU predstave naše zajedničke projekte, a sa druge strane, imamo ovakve izjave”, naveo je Dačić, ukazujući da su to „neozbiljne izjave koje potvrđuju sve ono što je Srbija govorila u proteklim godinama” – da je cilj jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova stvaranje „velike Albanije”.

B. Baković, J. Cerovina

-------------------------------------------------------------------------------------

Predsednik Nikolić neće reagovati

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, prema nezvaničnom saznanju „Politike”, neće se oglašavati povodom izjave Edija Rame. Svoj odnos prema albanskom premijeru, kako kaže naš izvor, iskazao je svojevremeno kada je odbio da ga primi dok je Rama bio u zvaničnoj poseti Srbiji.

-------------------------------------------------------------------------------------

Kitarovićeva: Hrvatska nastavlja sa snažnom podrškom Kosovu

Zagreb – Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović poručila je juče u Zagrebu, u razgovoru sa kosovskim ministrom spoljnih poslova Hašimom Tačijem, da će Hrvatska i dalje Kosovu pružati snažnu podršku i prenositi svoja znanja i iskustva na evropskom i evroatlantskom putu.

Tokom susreta potvrđeni su prijateljski odnosi Zagreba i Prištine i obostrana želja za jačanjem saradnje u oblasti privrede, saopšteno je iz kabineta hrvatske predsednice.

Razmotrena je, takođe, i saradnja u jugoistočnoj Evropi na području energetskih i infrastrukturnih projekata.

Tači, koji je čestitao Kolindi Grabar Kitarović na izboru za predsednicu Hrvatske, izvestio je o reformama koje sprovode kosovske vlasti, približavanju Evropskoj uniji i o trenutnim bilateralnim odnosima sa susedima.

Naglasio je, takođe, i snažnu podršku zaštiti i promociji prava hrvatske nacionalne manjine na Kosovu i visoki stepen uključenosti albanske zajednice u hrvatsko društvo.

Tači je juče u zvaničnoj poseti Hrvatskoj, tokom koje će se sastati i sa predsednikom Sabora Josipom Lekom i šeficom hrvatske diplomatije Vesnom Pusić.

Kako je javila Hrvatska televizija, Tačija će po podne primiti i premijer Zoran Milanović, a sastaće se i sa predstavnicima udruženja Albanaca, koji su se borili na hrvatskoj strani u ratovima s početka devedesetih. 

Tanjug

-------------------------------------------------------------------------------------

Briselu je „velika Albanija” bolja od „velike Srbije”

Kada god su Srbi tokom poslednje decenije upozoravali predstavnike Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da bi nezavisnost Kosova, na kojoj su oni svesrdno radili, predstavljala samo prelaznu fazu ka stvaranju „velike Albanije”, stizao je odgovor da je to samo mit koji nema veze sa realnošću i da je kontakt grupa još davne 2005. usvojila određena pravila prema kojima to neće biti moguće.

Pošto predlog rešenja statusa Kosova, koji je sačinio Marti Ahtisari, a predviđao je postepeno sticanje nezavisnosti, nije imao šanse da prođe u Savez bezbednosti UN zbog protivljenja Rusije, zemlje kontakt grupe su formulisale tri principa kako bi zainteresovane strane dovele za pregovarački sto.

Na Raminoj rezidenciji je ove godine bila raširena zastava "velike Albanije" (Foto Fejsbuk)

Ta načela preciziraju da se Kosovo ne može vratiti na status koji je imalo pre 1999, da mu se ne može dozvoliti ujedinjenje sa drugom zemljom (tu se misli na Albaniju), i da se ne može deliti. Pod tim uslovima 2006. i 2007. vođeni su pregovori u kojima je posredovao Ahtisari i kasnije trojka koju su činili predstavnici EU Volfgang Išinger, Rusije Aleksandar Bocan Harčenko i SAD Frenk Vizner.

Ali kada je miljenik ovih zapadnih prestonica, čiji novinari sa simpatijama albanskog premijera opisuju kao „konceptualnog umetnika”, naglašavajući njegovu umetničku crtu, počeo da spominje „veliku Albaniju”, niko iz zapadnih prestonica nije se setio pravila kontakt grupe.

Svojevremeno su SAD i EU, kada su uspostavljale temelje Kosova kao zemlje koja treba da postane suverena i nezavisna, u njegov ustav ugradili klauzulu koja kaže da Kosovo ne može da se ujedini sa Albanijom. Tada je primarni interes i zvaničan stav glasio da bi bilo kakvo ujedinjenje na prostoru Balkana značilo pomeranje granica.

Svi visoki funkcioneri SAD i tadašnji britanski premijer Toni Bler još su od bombardovanja NATO-a svakodnevno izjavljivali da je Kosovo „jedinstven slučaj”, da neće biti presedan i da više nema nikakvog pomeranja granica.

Pri tome, ovo nije prvi put da Rama koketira s idejom „velike Albanije”. Na njegovoj rezidenciji je ove godine bila raširena zastava „velike Albanije”, a u Tirani je kosovsku vladu na zajedničkoj sednici dočekao s natpisom „Jedna zemlja, jedan narod, jedan san”.

B. Mitrinović