Bogati zaziru od „luksuza”

In­du­stri­ja di­ja­ma­na­ta usko­ro će se su­o­či­ti sa kri­znim pe­ri­o­dom, epo­hom u ko­joj će lju­di mo­ra­ti skrom­ni­je da ži­ve jer je ce­na dra­gog ka­me­nja sko­či­la, iz­me­đu osta­log i zbog ra­sta vred­no­sti do­la­ra. An­tver­pen je i da­lje „pre­sto­ni­ca” tr­go­vi­ne ovim na­ki­tom, ma­da je svet­ska eko­nom­ska kri­za po­kre­nu­la ka­pi­tal ka Is­to­ku i na­gna­la ne­ke ana­li­ti­ča­re da za no­vi cen­tar dra­gu­ljar­stva ime­nu­ju Du­bai. Ru­si­ja je već glo­bal­ni šam­pi­on u is­ko­pa­va­nju sku­po­ce­nih ka­men­či­ća, a In­di­ja me­sto nji­ho­ve fi­ne ob­ra­de, ali sa­da se ra­đa mo­guć­nost da dve ze­mlje ko­nač­no po­bolj­ša­ju sa­rad­nju na ovom po­lju. Cilj je da u me­đu­sob­noj tr­go­vi­ni di­ja­man­ti­ma, ko­ja sa­da do­sti­že vred­nost od je­dva 611 mi­li­o­na do­la­ra go­di­šnje, u do­gled­no vre­me poč­nu da raz­me­nju­ju ro­bu u vred­no­sti od pet mi­li­jar­di do­la­ra.

                                                          *    *    *    *

Ča­sov­nik je sav od di­ja­ma­na­ta i ko­šta 40 mi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra. Upr­kos či­nje­ni­ci da je broj me­ga­bo­ga­ta­ša (onih sa pre­ko 30 mi­li­o­na do­la­ra ope­ra­tiv­ne go­to­vi­ne) po­ras­tao u po­sled­njoj go­di­ni da­na na go­to­vo 173.000, za ju­ve­lir­sko re­mek-de­lo bri­tan­ske fir­me „Graf” na ne­dav­nom saj­mu sa­to­va u Ba­ze­lu ni­je bi­lo jag­me. Ba­sno­slov­no skup sat je „vr­lo sme­li po­du­hvat”, pri­znao je Fran­soa Graf, iz­vr­šni di­rek­tor dra­gu­ljar­ske ku­će po­zna­te po iz­ra­di ma­siv­nog na­ki­ta ukra­še­nog di­ja­man­ti­ma u bo­ji...

Da li će sku­po­ce­ni me­rač vre­me­na sa odvo­ji­vim di­ja­mant­skim pr­ste­nom od 38 ka­ra­ta za­vr­ši­ti u mu­ze­ju kom­pa­ni­je, ha­re­mu u Per­sij­skom za­li­vu ili u se­fu ano­nim­nog be­lo­svet­skog plu­to­kra­te, ne zna se. Na­i­me, kao i osta­tak sve­ta, ko­ji se, po pro­ce­ni MMF-a, uve­li­ko spre­ma za epo­hu skrom­ni­jeg ži­vo­ta, i glo­bal­na in­du­stri­ja di­ja­ma­na­ta po­či­nje da bro­ji „te­ške go­di­ne”.

„Upr­kos ne­kim re­kord­nim iz­no­si­ma, 2014. je bi­la te­ška go­di­na. Na­ja­vlje­no za­tva­ra­nje An­tver­pen­ske ban­ke di­ja­ma­na­ta, po­slov­na ne­iz­ve­snost zbog sma­nje­ne li­kvid­no­sti, su­že­ni iz­vo­ri fi­nan­si­ra­nja, sni­že­ni pro­fi­ti, vi­so­ka ce­na sve re­đih ne­bru­še­nih di­ja­ma­na­ta i ma­nji rast ce­ne bru­še­nih di­ja­ma­na­ta od oče­ki­va­nog glav­ni su raz­lo­zi”, na­bra­ja „Izra­el­ski sa­vet za di­ja­man­te”. 

Či­tav splet okol­no­sti okre­nuo se pro­tiv in­du­stri­je di­ja­ma­na­ta, oce­nju­je Fi­lip Me­li­je, iz­vr­šni di­rek­tor „De Ber­sa”, vo­de­ćeg svet­skog pro­iz­vo­đa­ča di­ja­ma­na­ta po nji­ho­voj ka­rat­noj vred­no­sti, u iz­ja­vi za „Faj­nen­šel tajms”.

Na­glo ja­ča­nje vred­no­sti ame­rič­kog do­la­ra – do­mi­nant­ne ob­ra­čun­ske va­lu­te svet­ske tr­go­vi­ne di­ja­man­ti­ma – ovaj dra­gi ka­men od­sko­ra je uči­nio dva­de­se­tak od­sto sku­pljim. 

Isto­vre­me­no, na tr­ži­štu di­ja­ma­na­ta pri­met­no ra­ste po­nu­da – ne zbog po­pla­ve ozlo­gla­še­nih „kr­va­vih di­ja­ma­na­ta”, iz vre­me­na ne­ka­da­šnjih ra­to­va u Afri­ci, već zbog sa­da­šnjeg na­glog si­ro­ma­še­nja mno­gih in­ve­sti­to­ra ko­ji su pre kri­ze ula­ga­li u taj bi­znis. U An­tver­pe­nu, na pri­mer – gde su ina­če lo­ci­ra­ne če­ti­ri od ukup­no 25 svet­skih ber­zi di­ja­ma­na­ta – po­nu­da je da­nas 10 pu­ta ve­ća od tra­žnje, tvr­de za „Po­li­ti­ku” ak­te­ri ta­mo­šnjeg bi­zni­sa. 

U me­đu­vre­me­nu, post­kri­zna pro­me­na psi­ho­lo­gi­je me­ga­bo­ga­ta­ša, me­đu nji­ma po­seb­no ame­rič­kih ku­pa­ca di­ja­ma­na­ta, ko­ji u tom po­gle­du spa­da­ju me­đu naj­ga­lant­ni­je, po­seb­no bri­ne maj­sto­re ovog bi­zni­sa. Iz­gle­da da je agre­siv­no mar­ke­tin­ško ube­đi­va­nje po­ten­ci­jal­nih ku­pa­ca da je bru­še­ni ka­men van­red­no re­dak i dra­go­ce­ni sim­bol „luk­su­za” ili ne­po­re­ci­vi „več­ni do­kaz lju­ba­vi” na ozbilj­nom is­pi­tu, tvr­di iz­ve­štaj „Ju­ni­ti mar­ke­tin­ga”, ko­ji pra­ti na­vi­ke po­je­di­na­ca sa pro­seč­nim go­di­šnjim pri­ho­di­ma iz­nad 269.000 do­la­ra. 

„Luk­suz je ste­kao ne­ga­tiv­nu ko­no­ta­ci­ju. Jav­no mnje­nje okre­će se pro­tiv dru­štve­nih ne­jed­na­ko­sti. Ni­je vre­me za še­pu­re­nje”, po­ru­ču­ju tr­gov­ci luk­su­znom ro­bom sa one stra­ne Atlan­ti­ka.

Na­i­me, sa­vre­me­ni ul­tra­bo­ga­ta­ši, kao i oni ne­ka­da­šnji, gle­da­ju da pa­za­re vi­no­gra­de na ju­gu Fran­cu­ske, dis­kret­ne pa­la­te u Lon­do­nu, sku­pe jah­te i ma­le mla­znja­ke, sku­po­ce­ne žen­ske sa­to­ve i di­ja­man­te – po no­voj mo­di –naj­ra­di­je one obo­je­ne. Ipak, naj­i­muć­ni­ji lju­di i že­ne ovog sve­ta da­nas da­le­ko opre­zni­je jav­no de­mon­stri­ra­ju svoj sta­tus, po­go­to­vo upa­dlji­vim sta­kli­ći­ma, ne­go osve­do­če­ne pa­raj­li­je iz vre­me­na pre 2008. Na­i­me, ka­kav je smi­sao pri­ka­zi­va­nja pra­ti­lja oki­će­nih kao jel­ke ako iza ćo­ška če­ka ta­blo­id ili po­kret za bor­bu pro­tiv dru­štve­nih ne­jed­na­ko­sti? No­vo­ve­kov­ni za­štit­ni­ci ugro­že­nih vr­lo ra­do će raz­me­tlji­vim pa­raj­li­ja­ma jav­no skre­nu­ti pa­žnju da na sve­tu u ovom tre­nut­ku naj­ma­nje mi­li­jar­da lju­di glad­na ide na po­či­nak, da sva­kih osam se­kun­di umre ne­vak­ci­ni­sa­no de­te, dok se na Me­di­te­ra­nu sva­ko­dnev­no da­vi na de­se­ti­ne mi­gra­na­ta, ko­ji ama baš nig­de ne­ma­ju šan­se za bo­lju bu­duć­nost.

Od iz­bi­ja­nja glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze 2008. glo­bal­noj jav­no­sti je ja­sni­je da mno­go nov­ca ni­je oba­ve­zno znak da je po­je­di­nac us­peo u ži­vo­tu. Raz­ba­ška­re­ni ime­tak po­če­sto je pre sim­bol po­re­ske pre­va­re, po­slov­ne ma­hi­na­ci­je, mut­nih ve­za sa vla­šću ili ne­kog dru­gog dru­štve­no ne­pri­hva­tlji­vog ma­ri­fe­tlu­ka.

S tim u ve­zi, ko da se sad jav­no ustre­mi na „Gra­fov” sat od 152 ka­ra­ta ili čak i da­le­ko po­volj­ni­ju ver­zi­ju di­ja­mant­skog ča­sov­ni­ka „Džej­kob end kom­pa­ni” po ce­ni od sa­mo 18 mi­li­o­na do­la­ra?

Ta­nja Vu­jić

-----------------------------------------------------------------------------

Antverpen se bori da zadrži titulu svetske prestonice dijamanata

Fla­man­ski grad ne po­su­sta­je, iako se tvr­di da je Du­bai po­stao no­vi cen­tar jer je tr­go­vi­na u nje­mu neo­p­te­re­će­na pre­ve­li­kom bi­ro­kra­ti­jom

Kraljičin nakit na izložbi u Londonu (Foto R ojters)

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Frank­furt, Haj­del­berg – Ne­du­go po­što je Mar­ko Po­lo iz In­di­je do­neo pr­ve di­ja­man­te u Evro­pu, a Ve­ne­ci­ja raz­vi­la tr­go­vi­nu nji­ma, sa­da­šnja tre­ća po pro­me­tu lu­ka u Evro­pi po­sta­la je omi­lje­no me­sto za tr­go­vi­nu ovim naj­tvr­đim mi­ne­ra­lom u pri­ro­di. An­tver­pen je i da­nas „svet­ska pre­sto­ni­ca” tr­go­vi­ne di­ja­man­ti­ma, iako je mi­nu­la svet­ska eko­nom­ska kri­za po­pri­lič­no uz­dr­ma­la ovu nje­nu ti­tu­lu, pre­te­ći da cen­tar tr­go­vi­ne pre­ba­ci u Azi­ju.

Prem­da ugled­ni „Blum­berg bi­zni­svik” tvr­di da je Du­bai po­stao no­va pre­sto­ni­ca di­ja­ma­na­ta, jer tr­go­vi­na u nje­mu je, za raz­li­ku od bel­gij­skog An­tver­pe­na i in­dij­skog Mum­ba­ja, neo­p­te­re­će­na pre­ve­li­kom bi­ro­kra­ti­jom, ovaj fla­man­ski grad ne po­su­sta­je i go­di­šnje se u nje­mu pro­da 227,2 mi­li­o­na ka­ra­ta si­ro­vih i iz­bru­še­nih di­ja­ma­na­ta, ukup­ne vred­no­sti od oko 58,8 mi­li­jar­di do­la­ra.

Tr­gov­ci u Bel­gi­ji be­le­že re­kord­ni uvoz i iz­voz ne­bru­še­nih di­ja­ma­na­ta, dok je iz­voz bru­še­ni­ma u bla­gom pa­du. Ipak, iz An­tver­pe­na je u pro­šloj go­di­ni iz­ve­ze­no 6,4 mi­li­o­na ka­ra­ta iz­bru­še­nih di­ja­ma­na­ta, ukup­no vred­nih oko 15 mi­li­jar­di do­la­ra, pri če­mu su ve­ćin­ski pro­da­ti kup­ci­ma u Hong­kon­gu, Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma i Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma.

Ka­da do­đu u An­tver­pen, tu­ri­sti uglav­nom kre­nu uskim uli­ca­ma u ko­ji­ma sva­ka ku­ća ne­skri­ve­no pri­ka­zu­je ve­ko­vi­ma aku­mu­li­ra­no bo­gat­stvo i fla­man­sku umet­nič­ku tra­di­ci­ju. Me­đu­tim, u dru­gom de­lu gra­da, u bez­lič­nim be­ton­skim zgra­da­ma s po­čet­ka dru­ge po­lo­vi­ne pro­šlog ve­ka kri­je se di­ja­mant­sko bo­gat­stvo ovog gra­da od oko po­la mi­li­o­na sta­nov­ni­ka. Mo­žda sa­mo pri­pad­ni­ci ha­sid­ske je­vrej­ske za­jed­ni­ce, tra­di­ci­o­nal­no ob­u­če­ni u be­le ko­šu­lje, cr­ne ka­pu­te i uz ne­za­o­bi­la­zne uko­vr­dža­ne zu­lu­fe is­pod cr­nih še­ši­ra, uka­zu­ju da je mo­žda u bli­zi­ni svo­je­vr­sni cen­tar u ko­jem se oba­vi 80 od­sto sve­u­kup­ne tr­go­vi­ne ne­bru­še­nim di­ja­man­ti­ma i 50 od­sto tr­go­vi­ne bru­še­nim di­ja­man­ti­ma.

Ipak, si­vi­lo zgra­da kom­pa­ni­ja ko­je se ba­ve ob­ra­dom i tr­go­vi­nom dra­gim ka­me­njem raz­bi­ja fa­sa­da pa­la­te s kra­ja 19. ve­ka u ko­joj se na­la­zi Ber­za di­ja­ma­na­ta. U njoj do­mi­ni­ra ve­li­ka sa­la s naj­o­bič­ni­jim sto­lo­vi­ma i sto­li­ca­ma, gde mno­go­broj­ni pro­ce­ni­te­lji i di­le­ri di­ja­man­ti­ma tr­gu­ju pod uslo­vom da se dr­že dva pra­vi­la: po­šte­nja i pla­ća­nja na vre­me.

Ovo je, me­đu­tim, sa­mo jed­na od če­ti­ri ber­ze di­ja­man­ta u An­tver­pe­nu, pri če­mu ce­la in­du­stri­ja di­ja­ma­na­ta za­po­šlja­va oko 35.000 lju­di, od ko­jih je oko 4.500 di­le­ra. Ipak, de­lu ove in­du­stri­je ne cve­ta­ju ru­že, bu­du­ći da je pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja An­tver­pen bio i svet­sko se­di­šte ob­ra­de di­ja­ma­na­ta, sa oko tri­de­se­tak hi­lja­da maj­sto­ra tog za­na­ta, dok je da­nas sa­mo njih oko hi­lja­du. Nji­hov po­sao pre­u­ze­li su in­dij­ski re­za­či di­ja­ma­na­ta, na­vod­no njih oko 800.000, ko­ji ra­de u Mum­ba­ju i oko nje­ga.

Zbog to­ga je da­nas u An­tver­pe­nu fo­kus na tr­go­vi­ni, pri če­mu se pod­ra­zu­me­va da je sve vr­hun­ski obez­be­đe­no. Uko­li­ko ne­ko i po­ku­ša da va­ra, bel­gij­ska po­li­ci­ja u An­ver­pe­nu ima i po­seb­nu je­di­ni­cu za bor­bu pro­tiv pre­va­ra s di­ja­man­ti­ma. Do­du­še, kra­jem mar­ta je ovu je­di­ni­cu po­tre­sao i ozbi­ljan skan­dal, ka­da je sa­ve­zni po­li­cij­ski in­spek­tor, ko­ji je na nje­nom če­lu, uhap­šen. Ka­ko je pre­ne­la bel­gij­ska štam­pa, in­spek­tor Ažim de Bru­ker i je­dan di­ler di­ja­man­ti­ma su u pri­tvo­ru jer su pod sum­njom da uče­stvo­va­li u pra­nju nov­ca.

Iako je uče­stvo­vao u mno­gim po­li­cij­skim is­tra­ga­ma, u ko­ji­ma je ne­dav­no čak ot­kri­ve­no da je bri­tan­ska ban­ka HSBC po­ma­ga­la tr­gov­ci­ma di­ja­ma­na­ta u An­tver­pe­nu da iz­beg­nu po­rez sa­kri­va­njem svog nov­ca na nji­ho­vim of­šor ra­ču­ni­ma, De Bru­ker je do­šao pod sum­nju svo­jih ko­le­ga ka­da je ku­pio no­vu vi­lu i luk­su­zni auto­mo­bil. Ka­ko je štam­pa pre­ne­la, u pre­tra­ži­va­nju nje­go­ve ku­će pro­na­đe­ne su hi­lja­de evra, ka­ko u go­to­vi­ni ta­ko i u zla­tu i di­ja­man­ti­ma.

An­tver­pen­ski svet­ski cen­tar di­ja­man­ta, kor­po­ra­ci­ja ko­ja ko­or­di­ni­ra di­ja­mant­ski sek­tor u ovom gra­du, sa­op­štio je da se na­da da će sud­ska is­tra­ga vr­lo br­zo ot­kri­ti jav­no­sti sve de­ta­lje ot­kri­ve­ne u is­tra­zi.

Ne­nad Ra­di­če­vić

-----------------------------------------------------------------------------

„Ka­men­či­ći” po­plo­ča­va­ju put iz­me­đu In­di­je i Ru­si­je

Merilin Monro kao simbol holivudskog glamura (Foto Beta)

Naj­bo­lji pri­ja­te­lji de­vo­ja­ka po­put Me­ri­lin Mon­ro, di­ja­man­ti, mo­gli bi zbli­ži­ti i dva po­li­tič­ka i eko­nom­ska „dži­na”, Ru­si­ju i In­di­ju. Ma­da je Ru­si­ja glo­bal­ni šam­pi­on u is­ko­pa­va­nju sku­po­ce­nih ka­men­či­ća dok je In­di­ja glav­ni svet­ski cen­tar za nji­ho­vu fi­nu ob­ra­du i pre­tva­ra­nje u bli­sta­vi na­kit, iz­me­đu dve ze­mlje je do sa­da bi­lo ma­lo di­rekt­ne tr­go­vi­ne di­ja­man­ti­ma. Otva­ra­nje ka­na­la za ku­po­pro­da­ju di­ja­ma­na­ta bez po­sred­ni­ka, na če­mu se ra­di od de­cem­bar­skog sa­stan­ka ru­skog i in­dij­skog li­de­ra, Vla­di­mi­ra Pu­ti­na i Na­ren­dre Mo­di­ja, tre­ba­lo bi da bu­de i za­ma­jac za ja­ča­nje op­šte tr­go­vin­ske raz­me­ne me­đu dve­ma dr­ža­va­ma, ko­ja upr­kos ve­li­či­ni nji­ho­vih pri­vre­da ni­ka­da ni­je pre­ma­ši­la de­set mi­li­jar­di do­la­ra go­di­šnje a u po­sled­nje vre­me se čak i sma­nji­va­la.

Ide­ja je da se taj re­zul­tat po­pra­vi ta­ko što bi se u me­đu­sob­noj tr­go­vi­ni di­ja­man­ti­ma, ko­ja sa­da do­sti­že vred­nost od je­dva 611 mi­li­o­na do­la­ra go­di­šnje, u do­gled­no vre­me po­če­lo raz­me­nji­va­ti či­ta­vih pet mi­li­jar­di do­la­ra. Pr­vi ko­rak, na­či­njen na In­do-ru­skom sa­mi­tu kra­jem pro­šle go­di­ne, na­kon raz­go­va­ra Mo­di­ja i Pu­ti­na, bio je da ru­ska kom­pa­ni­ja „Al­ro­sa”, ko­ja sa­ma pro­iz­vo­di go­to­vo tre­ći­nu di­ja­ma­na­ta u sve­tu, sa dva­na­est in­dij­skih pred­u­ze­ća pot­pi­še tro­go­di­šnje ugo­vo­re te­ške 2,1 mi­li­jar­du do­la­ra.

Pro­met di­ja­man­ta iz­me­đu In­di­je i Ru­si­je ma­hom se od­vi­ja pre­ko ho­land­skog An­tver­pa: iro­ni­ja je da bi­znis sa na­ki­tom u tom gra­du ma­hom dr­že upra­vo In­dij­ci.

I dru­ga ogra­ni­če­nja su se ose­ća­la u tr­go­vi­ni di­ja­man­ti­ma, po­što se za njih ve­ro­va­lo da su „ne­čist” po­sao. U so­vjet­sko vre­me, Ru­si su za­ra­đi­va­nje na di­ja­man­ti­ma sma­tra­li ne­mo­ral­nim. U In­di­ji je stav pre­ma in­du­stri­ji di­ja­ma­na­ta bio sli­čan: dr­ža­li su je de­ka­dent­nom. 

Obe dr­ža­ve ima­ju raz­lo­ga da se ma­nu tih pred­ra­su­da. Ob­ra­da i pro­da­ja sku­po­ce­nog na­ki­ta u In­di­ji za­po­šlja­va­ju bez­ma­lo 3,5 mi­li­o­na oso­ba. Ni­je ni ču­do što je od de­set di­ja­ma­na­ta ko­ji se pro­da­ju u sve­tu, u pro­se­ku, njih de­vet „iz­glan­ca­no” u In­di­ji. I pre­mi­jer Mo­di se pri­lič­no oslo­nio na po­dr­šku dra­gu­ljar­ske in­du­stri­je u to­ku iz­bor­ne kam­pa­nje, pa je ovo pri­li­ka da im uz­vra­ti uslu­gu omo­gu­ća­va­njem di­rekt­ne ve­ze sa naj­ve­ćim svet­skim pro­iz­vo­đa­čem di­ja­ma­na­ta. Mo­skva na­sto­ji da se pre­o­ri­jen­ti­še na tr­go­vi­nu sa azij­skim ze­mlja­ma.

Že­lja In­di­ja­ca je i da tr­go­vi­nu sa Ru­si­jom u tom sek­to­ru oba­vlja­ju pre­ko ne­ke vr­ste spe­ci­jal­nih zo­na, u ko­je bi kom­pa­ni­je uvo­zi­le si­ro­ve di­ja­man­te i iz­vo­zi­le ne­pro­da­to ka­me­nje, sve to bez po­re­za i tak­si. Za to se mo­ra­ju pro­me­ni­ti i ru­ski pro­pi­si.

Dru­gog na­či­na da se iz­bo­re sa kon­ku­ren­ci­jom i za­o­bi­đu po­sred­ni­ke ne­ma. Jer, Du­bai je odav­no uki­nuo sve na­me­te na tr­go­vi­nu di­ja­man­ti­ma, dok je Ki­na već us­po­sta­vi­la zo­ne ka­kve u In­di­ji tek pla­ni­ra­ju da ofor­me. Ba­rem pod­jed­na­ko do­bre uslo­ve će Ru­si i In­dij­ci mo­ra­ti da pru­že jed­ni dru­gi­ma da di­ja­man­ti ko­je raz­me­nju­ju ne bi, kao sa­da, pret­hod­no kru­ži­li pre­ko po­la sve­ta.

Vla­di­mir Vu­ka­so­vić