Najosetljivija su deca i stariji

Posle dve hiljade godina vremenskog blagostanja i uživanja u predvidivosti klimatskih tokova na planeti, čovečanstvo se poslednjih nekoliko godina susreće sa pobunom plave planete. Zemlja više nije tako prijatno mesto za život, a porast temperature proizvodi sve više zdravstvenih nevolja čoveku, jedinom krivcu za zarobljavanje toplote u atmosferi. Tegobe izazvane vrućinom ne zaobilaze nikoga, ipak, činjenica je da su najosetljivija deca i starije osobe. Vrućinu teško podnose i svi hronični bolesnici, posebno oni koji imaju srčane ili disajne tegobe.

Najozbiljnija od svih tegoba izazvanih vrućinom jeste toplotni udar. Do njega dolazi posle dugog i intenzivnog izlaganja visokim temperaturama kada telo više ne može da reguliše telesnu temperaturu i ne može da se rashladi. U ovom slučaju telesna temperatura može da naglo poraste i da za svega deset-petnaest minuta dostigne 41 stepen Celzijusa.

Ono što je opasno kod toplotnog udara jeste to što se on može javiti iznenada, bez prethodnih simptoma iscrpljenosti vrućinom. Potrebno je hitno pružanje lekarske pomoći, jer bez nje je moguća trajna invalidnost, a u pojedinim slučajevima i smrt.

Zato je neophodno da se upoznate sa simptomima toplotnog udara. To su visoka telesna temperatura (iznad 40 stepena), crvena, suva i vruća koža bez znoja, izuzetno brzi otkucaji srca (160 do 180 otkucaja u minutu), vrtoglavica, glavobolja, umor, mučnina i povraćanje, zbunjenost, gubitak svesti, nedostatak vazduha, grčevi...

Čovek pogođen toplotnim udarom zahteva hitno medicinsko zbrinjavanje, pa najpre treba pozvati lekara. Dok ne stigne, bolesnika treba premestiti u hlad, ili hladan, po mogućstvu klimatizovan, prostor. Odmah treba početi sa snižavanjem telesne temperature. To se može učiniti na razne načine, najefikasnije je potopiti žrtvu toplotnog udara u kadu s hladnom vodom. Efikasno je tuširanje ili trljanje tela hladnom vodom uz pomoć sunđera ili mokre krpe.

Na prepone, vrat ili ispod pazuha možete staviti vrećice s ledom.