Cezar pretrpeo nekoliko moždanih udara

Rimski imperator Gaj Julije Cezar je najverovatnije pretrpeo seriju malih moždanih udara, što bi moglo da objasni njegovo tmurno raspoloženje u poznijim godinama, tvrde lekari Kraljevskog koledža u Londonu.

Slavni vojskovođa, koji je živeo od 100. do 44. godine pre nove ere, dugo je bio predmet zanimanja medicinske struke zbog pretpostavke da je bolovao od epilepsije.

Stručnjaci sa Londonskog univerziteta su se nedavno ponovo pozabavili njegovim simptomima, kao što su napadi vrtoglavice i obamrlosti udova, i zaključili da je on zapravo patio od poremećaja kardiovaskularnog sistema, preneo je Tanjug.

„Do sada su kardiovaskularna objašnjenja uvek odbacivana na osnovu činjenice da se sve do smrti Cezar fizički dobro osećao u obavljanju kako privatnih tako i državnih poslova”, naveli su u studiji Frančeska Galasija i Hutana Ašrafijana.

„Ponovljenim proučavanjem njegovih simptoma, primetili smo da je Cezar nekoliko puta pao tokom svojih govora na teritorijama u Španiji i Africi, u Kordobi i Tapsi”, stoji u studiji.

„Žalio se na simptome glavobolje, vrtoglavice, a kasnije i na nesvesticu i obamrlost, kada nije mogao da ustane pred senatorima koji su mu odavali počast”, ukazali su stručnjaci.

Poznato je da je Cezar kolabirao u vreme bitke kod Tapse 46. godine pre nove ere i da su morali da ga hitno evakuišu na bezbedno mesto.

„Svi simptomi zabeleženi tokom Cezarovog života ukazuju na seriju moždanih udara”, izjavio je Galasi za list „Gardijan”.

Lekari, koji su proučavali drevne tekstove, uključujući i dela rimskog naučnika Plinija Starijeg, smatraju da su oštećenja na mozgu izazvana šlogom verovatno dovela do promene ličnosti i do depresije u njegovim poznijim godinama.

U doba Cezarove vladavine, epilepsija je smatrana „svetom bolešću”, što je verovatno uticalo na dijagnozu njegovog stanja, naveli su Galasi i Ašrafijan.

Cezar, jedna od najvećih vojnih i političkih ličnosti u istoriji, znatno je proširio uticaj i vlast Rima mnogobrojnim vojnim pobedama. Pobedivši Pompeja u građanskom ratu od 46. godine pre nove ere, zavladao je kao diktator. Njegova diktatura označila je kraj vrhovne vladavine Senata u Rimu i početak carstva. Ubijen je prilikom ulaska u Senat na martovske Ide, 15. marta 44. godine pre nove ere. Zadobio je 23 uboda noževima. Među zaverenicima bio je i Marko Junije Brut, kome je, po predanju, Cezar uputio čuvenu rečenicu: „Zar i ti, sine Brute?”