Mi Rusima „fiće” oni nama „lade”

Kragujevac – Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka ruska „lada” bila je hit u SFRJ. Pogotovo u Srbiji, budući da su građani zapadnih republika te biše zemlje i u to vreme više preferirali nemačke „polovnjake”, nego nov automobil proizveden u SSSR-u. Da li bi „lada” ponovo mogla da zauzme veće mesto na srpskom tržištu?

To zavisi od aranžmana oko izvoza kragujevačkog „500-L” u Rusiju i druge zemlje članice Evroazijskog carinskog saveza – Belorusiju i Kazahstan. Taj sporazum, ako bude postignut, podrazumevao bi i recipročan uvoz ruskih automobila u našu zemlju.

Odluka o izvozu „500-L” u Rusiju trebalo je da bude doneta 15. aprila, ali je odložena iz „tehničkih razloga”, izjavio je za „Sputnjik” načelnik pres službe Saveta evroazijske ekonomske komisije, Valerij Petrov. Odluka će, kako je rekao, biti doneta krajem ovog meseca ili početkom maja, ali samo „preliminarna”, dok bi detalje trebalo da usaglase pregovarački timovi Srbije i zemalja članica Evroazijskog carinskog saveza. U toj organizaciji odluke se donese konsenzusom, što znači da i Belorusija i Kazahstan moraju da se slože sa ulaskom „velikog fiće” na njihovo tržište.

Ako pretpostavimo da ove dve zemlje nemaju motiva da se usprotive predlogu ruskog ministarstva industrije i trgovine, ostaje da se u daljim pregovorima utvrdi koliko će „Fijatovih” automobila proizvedenih u Kragujevcu biti isporučeno na to tržište.

Premijer Aleksandar Vučić svojevremeno je govorio o izvozu 10.000 „velikih fića” u Rusiju, ali se sada pominje dvostruko manja kvota. To, praktično, znači da bi u drugoj polovini ove godine – do tada bi trebalo da budu definisani detalji sporazuma – na našim putevima moglo da se pojavi 5.000 novih ruskih „lada” iz fabrike u Toljatiju.

Ovakva mogućnost je izvesna ne samo zbog reciprociteta, koji bi bio sastavni deo ugovora o bescarinskom izvozu „500-L”, već, pre svega, zbog cene „lade” koja bi, prema prvim procenama, koštala ne više od 8.000 evra. Imajući u vidu da je na nedavno završenom Sajmu automobila u Beogradu najveće interesovanje vladalo za automobile do 10.000 evra, jasno je da bi cena ruske „lade”bila povoljna za našeg kupca plitkog džepa.

Pitanje je samo kako bi jedan ovakav aranžman uticao na prodaju drugih stranih automobila u našoj zemlji. Pre svega „Škodinih” i „Dačijinih”, čija je cena slična ceni ruske „lade”. Distributeri ovih marki za sada se ne oglašavaju, ali je sasvim izvesno da novog konkurenta na „tankom” srpskom tržištu ne bi dočekali raširenih ruku.

Ako bi se „veliki fića” prodavao u Rusiji po ceni od 15.000 evra, bez carine, kompanija „Fijat-Krajsler automobili Srbija” ostvarila bi promet između 75 miliona i 150 miliona evra, dok bi neto zarada bila kudikamo manja. Podela zarađenog bila bi srazmerna vlasničkoj strukturi zajedničke kompanije u kojoj naša država ima 33, a grupacija „Fijat-Krajsler” 67 odsto udela u kapitalu.

Trampa srpskog „500-L” za rusku „ladu” ne bi bitno uticala na saldo naše spoljnotrgovinske razmene, ali bi možda bila odskočna daska za neke druge poslove sa članicama Evroazijskog carinskog saveza. Istovremeno, sa izvozom pet do deset hiljada „500-L”, kompanija „Fijat-Krajsler automobili Srbija” donekle bi amortizovala nešto slabiji plasman ovog automobila u SAD, a i radnici kragujevačke fabrike bi imali više posla, dok ne počne (ne)izvesna proizvodnja drugog modela, definisana ugovorom koji su naša vlada i „Fijat” potpisali 2008. godine.