Kako je nastalo sedlo

Jahanje konja nekada je bila nužna potreba, a danas predstavlja zadovoljstvo ili sportsku aktivnost. Ove životinje pratile su čoveka na njegovim putovanjima, pomagale mu da brže i lakše pređe ogromne razdaljine, a mnogobrojne bitke u istoriji čovečanstva vodili su konjanici iz vojski zaraćenih strana.

Iako čovek jaše konje od kada ih je pripitomio, što znači već nekoliko milenijuma, ova aktivnost bila bi jako neprijatna i teško izvodljiva bez pronalaska koji je pomogao ljudima da sede na životinjama. Ovaj izum je sedlo, a pronalazači koji su se pre mnogo vekova dosetili da ga naprave bili su pripadnici jednog plemena koje je živelo u blizini Crnog mora. Oni su izumeli sedlo 365. godine naše ere.

Pre toga, kako ukazuju neki istorijski podaci, ljudi su jahali konje tako što su na njih stavljali ćebe ili platnenu prostirku. Ovakva pomagala, međutim, često su klizila niz leđa životinje pa je jahač stalno bio u opasnosti od pada. Naročito je bilo teško ratnicima koji su na konjima išli u borbu. Njima je život zavisio od ratničke veštine, ali i veštine jahanja i bilo je veoma važno da se osećaju stabilno na životinji koju jašu. Zbog toga su mnogi od njih radije išli na konjima koji nisu imali prekrivače, što je, naravno, bilo prilično neudobno i bolno za same konjanike.

Sarmaćani su bili nomadsko pleme koje je živelo od lova i ratovanja. Konje su više smatrali svetim nego običnim životinjama, a zbog činjenice da im je lov predstavljao glavnu aktivnost, nije ni čudo što su baš oni prvi izumeli sedlo. Prvo sedlo bilo je napravljeno od kože i po veličini bilo je nešto manje od današnjeg, ali se po obliku nije znatno razlikovalo od onoga koje se koristi u moderno doba. Ovaj izum vrlo brzo su prihvatili drugi narodi, a naročito je bio popularan među vitezovima na Starom kontinentu.   

Uz ovaj izum, Sarmaćani su bili prvi pronalazači metalnih uzengija i uzdi. Oni su u stvari napravili prvu opremu za jahanje konja koja se i danas, uz male inovacije, koristi. Otprilike u isto vreme kada se pojavilo prvo sedlo na obalama Crnog mora, dakle u trećem stoleću, u Aziji i Africi počela su da se koriste sedla izrađena od kože kamile i slona.

U današnje vreme koriste se kožna sedla koja imaju viši rog smešten na prednjem delu ove naprave, a proizvođači nastoje da naprave što lakše sedlo koje se lako i jednostavno namešta.