Monografija o Gaveli

Niz novih, značajnih knjiga koje su izdavači nedavno objavili počećemo odličnom monografijom, posvećenom jednom od naših najpoznatijih srpskih slikara i grafičara Dušana Gavele (1939–1999). Delo je izašlo u izdanju beogradskog „Cicera”, tekstove su napisali Nikola Kusovac i Petar Petrović, a nastalo je na inicijativu umetnikove supruge Džoje Ratković-Gavela, uz svesrdnu pomoć porodica Prnjat i Gavela.

Dušan Gavela, ilustrator, karikaturista i grafički dizajner, bio je crtački i slikarski majstor, podseća Nikola Kusovac u svome uvodnom tekstu u kojem ocenjuje da je ovaj stvaralac još od mladalačkog susreta sa likovnom umetnošću odlučio da se posveti narativnim ili naglašeno emotivnim ikonografskim sadržajima, rođenim iz snoviđenja i silovito razmahnute mašte. Dušan Gavela je smatrao da umetnošću treba uzdrmati čoveka, sasuti mu u lice istinu i probuditi ga. To pokazuje ova sjajna monografija u kojoj ćete naći Gaveline slike, crteže, grafike, ilustracije, biografiju sa brojnim fotografijama iz života, izvode iz štampe. Sažeti tekst dat je i na engleskom.

U okviru sabranih dela Branka Lazarevića koje već nekoliko godina prilježno priređuju Predrag Palavestra i Dušan Puvačić, a objavljuje beogradski Zavod za udžbenike, pojavio se 7. tom u kojem se nalaze Lazarevićeve političke rasprave i ostavština. Akademik Palavestra, koji je priredio ovaj tom, napominje da glavne političke rasprave Branka Lazarevića imaju jaku i izrazitu antropološku crtu i po tome se povezuju s njegovim književnim, filosofskim, estetičkim, kulturološkim i istorijskim esejima.

„Čigoja štampa” objavila je dragocenu knjigu Vanje Stanišića „Uvod u indoevropsku filologiju” i obnovila sjajno delo Radoslava Boškovića „Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika”. Prvom knjigom obuhvaćeni su, kaže izdavač, najvažniji periodi u razvoju uporedno-istorijskog proučavanja indoevropskih jezika, njihov filološki opis, rekonstrukcija indoevropskog gramatičkog sistema i dijalekatska podela indoevropskih jezika. Boškovićeva, pak, uporedna gramatika slovenskih jezika neizbežno je štivo bez kojeg se ne može ozbiljno studirati srpska lingvistika.

„Čigoja štampa” je nastavila sa objavljivanjem odabranih dela Ernsta Benca (1907–1978), jednog od najboljih teologa i istoričara religije prošlog veka. Posle knjiga „Duh i život pravoslavne crkve”, „Nove religije”, „Opis hrišćanstva” i „Božanski duh i priroda” sada su pred nama (prevod s nemačkog Meral Tarar Tutuš) „Vizije u hrišćanstvu”, delo u kojem se Benc bavi vizionarskim iskustvima brojnih poznatih mističara u istoriji hrišćanske crkve, a koja se mogu uporedno proučavati uz traženje sličnosti i razlika. Benc tako kreće od apostola Pavla i Otkrivenja sv. Jovana Bogoslova, preko Ignacija antiohijskog, Franje Asiškog, Majstera Ekharta, Ignacija Lojole, Tereze iz Avila, Jakoba Bemea, Emanuela Svedenborga…

Izdavačka kuća „Metaphysica” objavila je knjigu Hamida Parsanije „Bitak i pad. Antropologija u islamu” u prevodu dr Seida Halilovića. Ovo delo, piše lektor i redaktor dr Rade Božović, značajan je i koristan uvid u savremenu islamsku teosofiju, protkanu gnosom bliskom izvornom pravoslavlju.

Evo nas u drugom delu sveta, i u ovo vreme: Mladen Arnautović napisao je knjigu „Kuba – crveni vulkan Kariba” (izdavač „Filip Višnjić”) u kojoj svedoči o ovom ostrvu o kojem sanjaju mnogi u svetu, želeći da ga posete. Arnautović je na Kubi bio sedam godina, kao dopisnik Tanjuga, i u knjizi autentično svedoči o Kastrovom režimu i o samom Kastru, o Če Gevari, Markesu, Maradoni… Iz knjige spomenimo jednu anegdotu: Kada ga je mlada Amerikanka upitala šta bi bilo da su umesto plaćenika Amerikanci 1961. na Kubu iskrcali bataljon žena, Fidel Kastro je odgovorio: „Odmah bismo se predali”. Knjiga Mladena Arnautovića ilustrovana je sa tridesetak crno-belih i kolor-fotografija.

Mlada izdavačka kuća iz Beograda „PortaLibris” objavila je tri knjige stranih pisaca: „Pravila za poslednje dane” Pitera Ponsija (prevod Dijana Đelošević) predstavlja kraći lirski roman čiji glavni junak sabira „uputstva” za život koji treba da proživi posle smrti svoje supruge. Vremenski smeštena u prošli vek, kroz iskustvo ratova kroz koje se prošlo, radnja je, zapravo podređena poređenju ličnog bola sa onim što društvo, nacija i istorija očekuju od nas. I „Porodično stablo” Kerol Kadvalader, takođe u prevodu Dijane Đelošević, postavlja niz upitnika pred ljude, ovoga puta u vezi sa nekim neobičnim odlukama koje donosimo a koje, zapravo, imaju koren u nečemu što je odavno zaboravljeno. Tako se, u ovom romanu, iz naoko neshvatljivog postupka jedne žene koja se zaključava u kupatilo iz kojeg neće više izaći, odvija istorijat cele porodice i više neuspele nego uspele ljubavi i veze. Puna emocija je i priča u romanu „Vokerovi iz Ajlenda” Džona Bemrouza u prevodu Leposave Tošeski, delu koje „pronalazi lepotu u zabačenim sredinama i veličinu u malim pobedama”. Radnja se odvija šezdesetih godina 20. veka, a glavni junak, poreklom iz radničke porodice, treba da donese odluku da li će u radničkim nemirima stati na stranu prijatelja koji u njima učestvuju, ili će se prikloniti ćutanju i, samim tim, napredovati u poslu. „Gloub end mejl” ovo je delo, podvlači izdavač, proglasio za knjigu godine 2003.