Pisac mora da mazi čitaoca, ali i da ga vara

Novi Sad– Pisac i čitalac, pored svih relacija koje mogu da uspostave, nalaze se i u ljubavnom odnosu. Kako drugačije i objasniti tu pomamnu žudnju za upoznavanjem novih literarnih svetova, ako je ne krasi i zaljubljenost ne samo u reči, već i u svet autora. Upravo ovaj aspekt analizirao je naš poznati pisac Milisav Savić na otvaranju devetog Međunarodnog festivala proze „Proze festa”, koji se u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada održava od 22. do 24. aprila. To i jeste tradicionalno festival autora, njegov simbol je udobna fotelja za čitanje, načinjena od knjiga. Ovoga puta „Proze fest” čine Jevgenij Vodolazkin, ruski pisac koji je ovenčan priznanjem „Milovan Vidaković”, zatim naša Vesna Goldsvorti, koja dolazi iz Velike Britanije, Bora Ćosić, iz Berlina, Samanta Šveblin, moćan pripovedački glas iz Argentine. Tu je i Damir Karakaš, sa svojim neporecivim poreklom iz Like, poznat po knjizi „Kino Lika”, (po kojoj je snimljen istoimeni film), kao i po romanu „Sjajno mesto za nesreću”. Gosti festivala proze sui Goce Smilevski iz Makedonije, kao i Oto Horvat koji živi i radi u Firenci.

„Pisac mora da se udvara čitaocu, da ga mazi i da mu podilazi, ali da ga povremeno i ostavlja u nedoumici, da mu izmiče, vara ga, lažucka, zaustavlja mu dah u grudima, zapanjuje, blago mu se podsmeva. Ljubavnim rečnikom, pisac mora stalno da se trudi da bude prisutan u čitaočevim mislima i srcu. Kao i u životu, postoje tri vrste veze između pisca i čitaoca, u prvoj pisac dominira, druga je veza ravnopravnih partnera, u trećoj je čitalac glavni”, primetio je Milisav Savić, koji je u ovom uvodnom festivalskom eseju uočio i potrebu za novim načinima književnog zavođenja čitalaca, zbog toga što su postali previše upoznati sa literarnim trikovima pisaca, ili prezasićeni sadržajima.

Nagrađeni ruski pisac Vodolazkin, rekao je da Rusi čak i više od postupka cene i gledaju reč, a da je književnost najlepši način da se upozna jedna zemlja.

Goce Smilevski, makedonski je autor koji nam na poseban način osvetljava problem komunikacije, reči, ali i ekskomunikacije u svom poznatom romanu „Razgovor sa Spinozom”. Izdavačka kuća „Arhipelag” objaviće uskoro njegovu knjigu iz 2010. godine „Sestra Sigmunda Frojda”, koja je već prevedena na trideset jezika sveta. Ovo delo daje jedan novi pogled na Frojda, kao i na složenost odnosa između brata i sestre. Smilevski, međutim, ima i sasvim novi roman, koji je sada u štampi u Makedoniji, a nosi naslov „Povratak reči”.

„Reč je o istorijskom romanu u čijem je središtu i savremeni problem gubitka reči. Radnja je smeštena u dvanaesti vek, kada je prema nekim tumačenjima, ponovo rođen osećaj ljudskog sopstva. To je i roman koji govori o sukobu individue i vlasti, njegov centralni lik je žena, po svojim shvatanjima, daleko ispred svog vremena”, kaže za naš list Smilevski.

Specifičnost „Proze festa” jesu i razgovori učenika u novosadskim gimnazijama „Jovan Jovanović Zmaj”, „Svetozar Marković” i „Isidora Sekulić”. To je način da nove čitalačke generacije budu upoznate sa savremenom književnošću, i njenim tumačenjima. Bora Ćosić povodom iskustva razgovora sa mladima, koji nisu iskusili život u socijalizmu ili život izvan svoje zemlje, ističe:

„Za mene su takvi razgovori novost, zbog toga što nemam uvid u ono šta mladi čitaju, pogotovu ne znam šta sadrže njihovi školski programi. Čini mi se da nemaju prave osnove za odnos prema savremenoj literaturi. Na primer, ako u njihovu školu dođe neki živi autor, i ako je nekim čudom živ kao ja, onda je taj neposredni kontakt za njih privlačniji, čak iako ne znaju o čemu piše. A socijalizam, koji se može različito tumačiti, bio je jedna posebna društvena sredina, koja je nezamenjiva. Živim usred istočne Nemačke, u Berlinu, i vidim koliko je zanimljivih stvari bilo u tom socijalizmu, inače režimu mnogo gorem od našeg. Svuda može da bude nešto intrigantno, posebno za mladog čoveka. Sadašnja generacija tinejdžera mora nekako da uhvati kontakt sa onim što je bilo pre pedeset godina, kao i sa onim što je bilo u staroj Grčkoj. Jednog perioda više nema, ali bitno je da znamo šta je bilo”, kaže Bora Ćosić.

Ovo je prilika da se pisci druže i više upoznaju i među sobom. Damir Karakaš primetio je da ga ovde po izgledu poistovećuju sa Otom Horvatom, dok ga u Hrvatskoj zamenjuju sa Tonijem Cetinskim. Kako bilo, i ovogodišnji gosti „Proze festa” fotografijom i rečju postaće deo tradicije ove književne manifestacije.