Varničenje u Minhenu

TRAGOM VESTI
Međunarodnu konferenciju o bezbednosti, koja je tokom proteklog vikenda po 44. put održana u Minhenu, mnogi posmatrači sa Zapada ocenili su kao novi, pomirljivi korak u odnosima između SAD i Rusije. Šlagvort za takav stav dao im je lično Sergej Ivanov, vicepremijer i bivši ministar odbrane Ruske Federacije, iznevši više predloga o saradnji dve sile kojima bi se prevazišao trenutni „kratak spoj“ izazvan širenjem NATO-a u Evropi, planovima o instaliranju američkih raketnih sistema u Poljskoj i Češkoj, insistiranjem Vašingtona na unilateralnom rešavanju problema Kosova... Ipak, kako se ispostavilo, i pored izražene želje za „spuštanjem lopte“, varnice su u Minhenu sevale na sve strane.

Pomirljivost Ivanova, za razliku od prošlogodišnjeg minhenskog izlaganja ruskog predsednika Vladimira Putina koji je naglasak stavio na opasno raspirivanje trke u naoružanju, izazvala je pažnju i zbog potpuno suprotnih stavova koje je povodom ovogodišnje konferencije izneo američki senator i kandidat za šefa države Džon Mekejn. Ukratko, u programskoj izjavi, koju je zbog zauzetosti predizbornom kampanjom dostavio medijima, Mekejn se otvoreno založio za dalju ekspanziju zapadne vojne alijanse, uključenjem u njene redove Ukrajine, Gruzije, pa čak i – nezavisnog Kosova! Uzgred, senator je predložio i da se Rusija isključi iz kluba osam najrazvijenijih država sveta.

Njemu se, na svojstven način, pridružio i učesnik konferencije ministar odbrane SAD Robert Gejts izjavom da je upravo sovjetska okupacija Avganistana sedamdesetih godina prošlog veka iznedrila terorizam u obliku kakav danas poznajemo! Po njemu, Amerikanci su pogrešili što su „zapostavili“ tadašnju vladajuću garnituru u Avganistanu. Istovremeno, naoružavanje i vojna obuka terorista talibana i Al Kaide, po Gejtsu, bili su sasvim prirodni pošto su se oni, kako je naveo, „tada borili za nezavisnost zemlje od sovjetskih okupatora“.

Ali, ma koliko smirujuće delovale reči Ivanova, ambiciju da odigra malo „tvrđe“ pokazala je i ruska strana. Naime, vicepremijer nije krio odlučnost Moskve da sa Zapadom, posebno sa SAD, ubuduće komunicira isključivo sa pozicije ravnopravnih partnera. Ne krijući da Rusija sebe ponovo smatra „supersilom“, Ivanov je predložio otpočinjanje novog dijaloga o naoružanju, ali i o drugačijem pristupu borbi protiv terorizma kao globalne pošasti koju (borbu), prema njegovim rečima, pojedine države više koriste radi jačanja sopstvenog uticaja nego radi osiguranja svetske bezbednosti.

Iako je nedvosmisleno stavio do znanja da Rusiju ne interesuje trka u naoružanju, onako kako je vidi, i vodi, Amerika, Ivanov je ipak napomenuo da će odgovor njegove zemlje na razmeštanje američkih raketa u Evropi biti „efikasan, adekvatan i mnogo jevtiniji od stvaranja, takozvanog, trećeg pozicionog rejona“ na čemu insistiraju SAD. „Čak ako pregovori i ne daju pravi rezultat i bude doneto konačno rešenje o stvaranju trećeg pozicionog rejona u Poljskoj i Češkoj, do njegove realizacije će proći barem četiri do pet godina, što nam daje dovoljno vremena za adekvatan odgovor“, naglasio je Ivanov.

Prema rečima ruskog vicepremijera, Dogovor o ograničenju strateškog naoružanja (Salt 1) trebalo bi, zarad globalne bezbednosti, zameniti novim programom, daleko otvorenijim i, što je važnije, u njega je neophodno privući i one države koje su u međuvremenu takođe stekle strateško naoružanje. „To je oblast u kojoj Rusija i SAD ne samo da treba da sarađuju, nego su na to i obavezne“, istakao je Ivanov.

Po svoj prilici, ublažavanje tona od strane Moskve tek bi trebalo da dobije adekvatnu reakciju u Vašingtonu. Prelomna tačka bi mogla da nastane već za nekoliko dana, kada će, kako se spekuliše, parlament Kosova proglasiti jednostranu nezavisnost južne srpske pokrajine. Sergej Ivanov je u Minhenu ponovio stav da Rusija neće bezglavo uskočiti u taj voz i priznati nezavisnost gruzijskih otcepljenih republika Abhazije i Južne Osetije. Odgovor Moskve zasnivaće se, pre svega, na sopstvenim interesima, razvoju prilika na Severnom Kavkazu, potezima koje će učiniti vlasti u Suhumiju i Chinvaliju, ali i gruzijskoj prestonici Tbilisiju, kao i na reakcijama međunarodne javnosti na ovakav jednostran čin.

U svakom slučaju, reklo bi se, lopta je u vašingtonskom dvorištu, problem je jedino u tome što se trenutno ne zna ko će u tom dvorištu biti gazda. Džon Mekejn se već deklarisao kao čovek koji teško prihvata prijateljstvo sa Rusijom, da li će se slično izjasniti i njegovi suparnici – Barak Obama i Hilari Klinton – ostaje da se vidi. Kao i to koliko dugo će zapadne analitičare držati zadovoljstvo minhenskim nastupom Sergeja Ivanova.