Daleko od ozbiljnog univerziteta

Kragujevac – Univerzitet u Kragujevcu, koji sa 12 fakulteta, 1.100 nastavnika i oko 15.000 studenata predstavlja okosnicu naučnog razvoja centralne Srbije, uskoro će dobiti novog rektora. Konkurs je u toku, a ko će u naredne tri godine voditi kragujevački univerzitet, znaće se 18. maja, kada tim povodom zaseda Senat univerziteta.

Odlazeći rektor, prof. dr Slobodan Arsenijević, koji je na tu funkciju prvi put stupio juna 2009. godine, smatra da bi njegov(a) naslednik(ca) trebalo da „razume i prati tok” koji je uspostavljen tokom prethodnih šest godina.

– Izgradnja naučne infrastrukture, saradnja sa privredom, podizanje kvaliteta studiranja, briga o studentima i otvaranje profesora ka lokalnoj zajednici ključni su segmenti na kojima treba insistirati, ako želimo da Univerzitet u Kragujevcu sačuva svoje visoko mesto u nacionalnim okvirima i postane deo međunarodnih naučnih tokova – poručuje Arsenijević na kraju svog drugog mandata, dodajući kako je „možda krajnje vreme” da na čelo kragujevačkog univerziteta, posle desetorice muškaraca, konačno dođe jedna – žena.

Izgradnja 210 stanova za mlade naučne istraživače sa Univerziteta u Kragujevcu je u toku, a izgradnja Centra izvrsnosti UK sa bankom matičnih ćelija – projekat na koji se čekalo godinama – počeće u maju.

Saradnja sa „Fijatom” započela je 2010. godine, a do danas je praktičnu obuku u kompaniji „Fijat-Krajsler automobili Srbija” prošlo više od stotinu mašinskih inženjera sa Fakulteta inženjerskih nauka. Istovremeno, Univerzitet u Kragujevcu je organizovao i kurseve italijanskog jezika za radnike zaposlene u fabrici automobila, a na Filološko-umetničkom fakultetu (Filum) formirana je i studijska grupa za italijanski jezik.

U Vrnjačkoj Banji je 2011. otvoren najmlađi fakultet kragujevačkog univerziteta – Fakultet za hotelijerstvo i turizam. Nastavu za oko 400 studenata na ovoj visokoškolskoj ustanovi drži 20 profesora i isto toliko asistenata. U drugim gradovima je još pet fakulteta Univerziteta u Kragujevcu: u Čačku su Agronomski i Fakultet tehničkih nauka, u Kraljevu Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo, u Jagodini Pedagoški fakultet, a u Užicu Učiteljski.

Iako se u Kragujevcu, pored pomenutih, izučavaju još pravne, ekonomske, prirodno-matematičke i medicinske nauke, rektor Arsenijević smatra da ovdašnji univerzitet tek treba da se razvija.

– Još smo daleko od ozbiljnog univerziteta. Društveno-humanističke nauke su u povoju, a naši profesori su previše zatvoreni u sebe i nedostaje im društveni angažman. Nema kvalitetnog profesora ako nije podjednako dobar i u nauci i struci, ako nije dobar pedagog i ako svoje znanje ne ume da podeli sa studentima. Fakultetski profesori bi, istovremeno, trebalo da budu spremni da održe i poneko predavanje srednjoškolcima, na primer učenicima kragujevačke Prve gimnazije. Tako se stvara spona sa lokalnom zajednicom, koja mora da postoji i da se neguje – uveren je rektor Arsenijević.

Univerzitet u Kragujevcu je nosilac i državnog master plana održivog razvoja planine Rudnik, u čijoj izradi su, pored Vlade Srbije, učestvovale i lokalne uprave Čačka, Gornjeg Milanovca, Knića i Topole. U pripremi je sličan plan za gružansku i levačku regiju, a znatna pažnja posvećena je i uređenju prostora Stare topolivnice u centru Kragujevca, gde je pre više od 150 godina začeta moderna srpska industrija.

Ipak, „dve su rane ostale nezalečene”, kaže rektor Arsenijević. Prva se tiče kućenja Filuma, koji ni posle 13 godina od osnivanja nije dobio svoju zgradu, a druga se odnosi na legat akademika, vajara iz Kragujevca Nikole Koke Jankovića, koji je odlučio da svoju umetničku zaostavštinu poveri na čuvanje ovdašnjem univerzitetu.

– Filum je problem države, ali legat Nikole Koke Jankovića morao je da završi grad. Novac je, međutim, otišao na drugu stranu, pa su umesto legata izgrađene nove svlačionice za Fudbalski klub „Radnički” – otkriva Arsenijević na kraju razgovora za „Politiku”.