Далеко од озбиљног универзитета

Крагујевац – Универзитет у Крагујевцу, који са 12 факултета, 1.100 наставника и око 15.000 студената представља окосницу научног развоја централне Србије, ускоро ће добити новог ректора. Конкурс је у току, а ко ће у наредне три године водити крагујевачки универзитет, знаће се 18. маја, када тим поводом заседа Сенат универзитета.

Одлазећи ректор, проф. др Слободан Арсенијевић, који је на ту функцију први пут ступио јуна 2009. године, сматра да би његов(а) наследник(ца) требало да „разуме и прати ток” који је успостављен током претходних шест година.

– Изградња научне инфраструктуре, сарадња са привредом, подизање квалитета студирања, брига о студентима и отварање професора ка локалној заједници кључни су сегменти на којима треба инсистирати, ако желимо да Универзитет у Крагујевцу сачува своје високо место у националним оквирима и постане део међународних научних токова – поручује Арсенијевић на крају свог другог мандата, додајући како је „можда крајње време” да на чело крагујевачког универзитета, после десеторице мушкараца, коначно дође једна – жена.

Изградња 210 станова за младе научне истраживаче са Универзитета у Крагујевцу је у току, а изградња Центра изврсности УК са банком матичних ћелија – пројекат на који се чекало годинама – почеће у мају.

Сарадња са „Фијатом” започела је 2010. године, а до данас је практичну обуку у компанији „Фијат-Крајслер аутомобили Србија” прошло више од стотину машинских инжењера са Факултета инжењерских наука. Истовремено, Универзитет у Крагујевцу је организовао и курсеве италијанског језика за раднике запослене у фабрици аутомобила, а на Филолошко-уметничком факултету (Филум) формирана је и студијска група за италијански језик.

У Врњачкој Бањи је 2011. отворен најмлађи факултет крагујевачког универзитета – Факултет за хотелијерство и туризам. Наставу за око 400 студената на овој високошколској установи држи 20 професора и исто толико асистената. У другим градовима је још пет факултета Универзитета у Крагујевцу: у Чачку су Агрономски и Факултет техничких наука, у Краљеву Факултет за машинство и грађевинарство, у Јагодини Педагошки факултет, а у Ужицу Учитељски.

Иако се у Крагујевцу, поред поменутих, изучавају још правне, економске, природно-математичке и медицинске науке, ректор Арсенијевић сматра да овдашњи универзитет тек треба да се развија.

– Још смо далеко од озбиљног универзитета. Друштвено-хуманистичке науке су у повоју, а наши професори су превише затворени у себе и недостаје им друштвени ангажман. Нема квалитетног професора ако није подједнако добар и у науци и струци, ако није добар педагог и ако своје знање не уме да подели са студентима. Факултетски професори би, истовремено, требало да буду спремни да одрже и понеко предавање средњошколцима, на пример ученицима крагујевачке Прве гимназије. Тако се ствара спона са локалном заједницом, која мора да постоји и да се негује – уверен је ректор Арсенијевић.

Универзитет у Крагујевцу је носилац и државног мастер плана одрживог развоја планине Рудник, у чијој изради су, поред Владе Србије, учествовале и локалне управе Чачка, Горњег Милановца, Кнића и Тополе. У припреми је сличан план за гружанску и левачку регију, а знатна пажња посвећена је и уређењу простора Старе тополивнице у центру Крагујевца, где је пре више од 150 година зачета модерна српска индустрија.

Ипак, „две су ране остале незалечене”, каже ректор Арсенијевић. Прва се тиче кућења Филума, који ни после 13 година од оснивања није добио своју зграду, а друга се односи на легат академика, вајара из Крагујевца Николе Коке Јанковића, који је одлучио да своју уметничку заоставштину повери на чување овдашњем универзитету.

– Филум је проблем државе, али легат Николе Коке Јанковића морао је да заврши град. Новац је, међутим, отишао на другу страну, па су уместо легата изграђене нове свлачионице за Фудбалски клуб „Раднички” – открива Арсенијевић на крају разговора за „Политику”.