Srpski proizvodi nepoznati Japancima

Ovih dana u organizaciji ambasade Japana u Privrednoj komori Srbije održan je veliki skup na temu „Kako poslovati s Japanom”. To je bio povod da predstavnika Japanske organizacija za spoljnu trgovinu (Japan External Trade Organization, JETRO),Takuro Nozave to i bukvalno pitamo – kako poslovati s Japanom, zemljom kojoj smo lane prodali robu za svega 6,7, a kupili za 131 milion dolara. Gotovo statistička greška u odnosu na prošlogodišnju ukupnu japansku spoljnotrgovinsku razmenu u kojoj je izvoz bio 690, a uvoz 812 milijardi dolara.

– Ako želite da prodajete srpske proizvode na japanskom tržištu, njihova cena i kvalitet moraju biti vrhunski. To je najvažnije. Japanske firme zahtevaju visok nivo proizvoda, jer to očekuju njihovi kupci. Treba uložiti dosta truda da se ispune visoki zahtevi, ali kada ih jednom dostignete, možete očekivati ugovor za relativno dugu saradnju sa japanskim kompanijama. Kompanija iz Sirogojna godinama uspešno izvozi tradicionalne vezene proizvode u Japan. Predložio bih da njih pitate za savete kako uspeti na japanskom tržištu, kaže Nozave slažući se s ocenom da dobre i prijateljske odnose dve zemlje ne prati odgovarajući „nivo ekonomskih odnosa”.

Po njegovoj oceni problem je u tome što naši proizvodi nisu dovoljno poznati širem krugu japanskih poslovnih ljudi. Japan, podseća naš sagovornik, svake godine u martu organizuje veliki trgovinski sajam hrane Fudeks. Naša agencija za promociju izvoza SIEPA učestvovala je jednom uz njihovu podršku. Nozave nije siguran hoće li nas i dalje biti tamo, ali na adresi http://www3.jma.or.jp/foodex/en/index.html svi zainteresovani srpski partneri mogu pronaći sve detalje. Sledeći Fudeks je u martu 2016. godine.

Podsećamo gospodina Nozave da Srbija ima veoma dobar geografski položaj i ugovore o bescarinskom izvozu ne samo sa Rusijom i evroazijskom unijom, već i sa Turskom, ali da japanskih fabrika automobila nema kod nas.

Nozave prihvata činjenicu „da Srbija ima dobar geografski položaj, ali, iskreno govoreći, ta činjenica ne donosi veliku prednost, jer Srbija nema dovoljno aduta u poređenju sa zemljama u okruženju”. Dobro je, kaže, što pristupamo Evropskoj uniji i on je već sada siguran da će više japanskih kompanija biti zainteresovano da investira u Srbiji tek kada postanemo i član EU.

Otuda i savet da ojačamo jednu ili dve izvozno orijentisane industrije, kao što su auto-industrija ili informatičke tehnologije. Mađarska je to uradila sa svojom industrijom auto-delova i to je uspešno privuklo nekoliko japanskih proizvođača automobila.

U Srbiji smo, kažemo našem sagovorniku, godinama slušali o nekakvom japanskom ekonomskom pokliču iz šezdesetih godina – izvoziti ili umreti. Pitamo ga da li je ta krilatica i dalje aktuelna i da li je Srbija negde napravila neku razvojnu grešku, pogotovo kada je izvoz u pitanju, jer ekonomije kod nas i u Japanu posluju gotovo na istim principima?

Nozave kaže da njemu ta „japanska” krilatica nije baš poznata, ali on „ne misli da je Srbija napravila neku veću razvojnu grešku. Mislim da Srbija ima isti potencijal kao Japan da napravi istu trgovinsku strategiju. Čuo sam da je veliki broj srpskih kompanija zainteresovan za japanski Kaizen metod u želji da podigne nivo kvaliteta proizvoda. Kada te proizvode visokog kvaliteta, kao takve, prepoznaju druge države, imaćete više prilika za izvoz”.

Dodaje da „strane investicije imaju veliki uticaj na domaću ekonomiju ali da su isto tako i nepredvidive. Ako Srbija teži dugoročnom održivom rastu, vlada bi trebalo da razvija domaću industriju i kompanije. Ako zemlja ima visok industrijski nivo, siguran sam da će strane kompanije biti zainteresovane, čak iako je cena radne snage relativno visoka u poređenju sa susednim zemljama”, kaže Nozave i podseća da japanski premijer Abe sigurno vodi zemlju i da se japanska ekonomija polako oporavlja. Upućuje nas na adresu: http://www.japan.go.jp/_userdata/abenomics/20150421_Abenomics.pdf

na kojoj je malo detaljniji prikaz. „Nakon takozvanog ’Liman šoka’ (slom američke investicione banke Liman braders septembra 2008.) mnoge japanske kompanije oklevale su sa većim korišćenjem direktnih stranih investicija. Čak su ih i smanjivale. To se osetilo i u zapadnoj Evropi. Bilo je neizbežno da se isto desi u Srbiji. Uporedo sa oporavkom japanske ekonomije, nadam se da će se isto desiti i sa direktnim investicijama”, procenjuje Nozave.

Kažemo gostu da se kod nas privatizacija privodi kraju, ali bez japanskih firmi i investitora. Za njega to nije iznenađujuće, ali „dokle god postoji politička i ekonomska stabilnost u Srbiji, japanske kompanije će posmatrati Srbiju na putu ka članstvu u EU”, kaže Nozave i opet nas i naše firme upućuje na Džetroovu besplatnu bazu za uparivanje na mreži nazvanu Program promocije trgovine zbližavanjem http://www.jetro.go.jp/ttppoas/index.html