Žena prvi put šef smene u KOC-u

Kada je završavala Defektološki fakultet, glavni policijski inspektor Dragana Stevanović Obradović nije ni slutila da će svoju karijeru početi u policiji. A kada je počela da radi u policiji, nije ni pomišljala da će se naći na mestu na kome se do sada, u istoriji policijske Uprave za grad Beograd, nikada nije nalazila žena.

Pre samo nekoliko dana ona je postala šef smene u Komandno-operativnom centru, mestu gde stižu najvažnije informacije važne za bezbednost u gradu.

– U policiji sam počela da radim 2002. godine. Posle završenog fakulteta, gde sam bila na smeru za prevenciju maloletničke delinkvencije, htela sam da se bavim strukom i posao u policiji mi uopšte nije padao na pamet. Ali kada su mnoge moje kolege počele da rade u MUP-u, i ja sam se odlučila na taj korak. Završila sam kurs za policiju u Sremskoj Kamenici i počela da radim u policijskoj stanici na Voždovcu – priča Stevanović Obradović.

U početku je radila na terenu. Vrlo brzo Dragana je stigla na mesto koje ni na Voždovcu pre nje nije zauzimala nijedna dama u plavoj uniformi.

– Postala sam šef smene u policijskoj stanici, a zatim sam 2006. godine počela da radim u KOC-u kao zamenik šefa smene. Ova nova „funkcija” mi i nije nepoznanica. To je samo promena na papiru. Ja sam  često, u vreme odmora, zamenjivala šefove, tako da svoj posao radim istim entuzijazmom kao i pre – priča Dragana.

Rad u Komandno-operativnom centru nije nimalo lak, ni za muškarce ni za žene. Posao je stresan, odgovoran i iscrpljujući. Smene traju po 12 časova, a informacije stižu iz minuta u minut. Zbog toga je vrlo važno za sve koji tu rade da budu maksimalno koncentrisani kako bi na vreme procenili da li nešto može da ugrozi sigurnost u gradu.

– Nekada su sekunde bitne da donesemo pravu odluku. Potrebno je da znamo koga i gde da obavestimo, da po potrebi angažujemo i druge službe koje ne pripadaju policiji i da sve vreme brinemo o tome da kolegama ili sugrađanima nijednom našom reakcijom ne ugrozimo sigurnost. Pre neko veče u Grockoj je čovek pretio da će sebi da oduzme život. Odmah smo organizovali naše kolege, Hitnu pomoć, članove pregovaračkog tima. Svi su oni u najkraćem roku stigli u Grocku. Posle pregovora čovek je odustao od svoje namere i srećom se sve dobro završilo. E, upravo je najvažnije to u našem poslu, što imamo mogućnost da pomognemo ljudima – napominje trideset devetogodišnja Dragana Stevanović Obradović.

Kada se radi u Komandno-operativnom centru, vremena za slabost, bolest, privatne probleme... – nema.

– Kada dolazim na posao, svoj privatan život ostavljam iza ulaznih vrata. Nikada ne znam šta može da se dogodi na terenu, zbog čeka moram biti u svakom trenutku maksimalno sprema da na pravi način odreagujem. Podršku za svoj rad imam, što je najvažnije, u porodici, ali i od muških kolega. U početku, kada je moja generacija, u kojoj je bilo dosta žena, počinjala da radi, bilo je malo sumnjičavosti kod kolega da li ćemo moći da radimo kao i muškarci. Vremenom su se kolege i starešine navikle na nas, na to da na prvi način prilazimo poslu i da smo maksimalno posvećene svom radu – ističe Dragana, majka šestogodišnjeg dečaka.