„Borini dani” lete na ulicu

Vranje –Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu po kojoj Književna zajednica „Borisav Stanković” u Vranju mora da se iseli sa sadašnje adrese u Pribojčićevoj kući, jednog od najstarijih spomenika kulture koji je pod zaštitom države. Po rečima gradskog pravobranioca Dragana Mihajlovića, presuda je konačna i zgrada će biti predata na upravljanje Narodnom muzeju „Bora Stanković”.

Književna zajednica mora da se iseli u roku od 15 dana od dobijanja presude. Sudski postupak za iseljenje grad je pokrenuo prošle godine. Urednik Književne zajednice Miroslav Cera Mihailović podneo je protivtužbu, kojom je zatražio od grada da Pribojčićevu kuću ustupi Književnoj zajednici na neodređeno vreme. Zatražio je od grada i 7,5 miliona dinara za troškove renoviranja kuće, ali su njegovi zahtevi odbijeni.

– Poštujemo sudsku odluku, ali ćemo odugovlačiti sa iseljenjem i maksimalno štititi svoja prava. Ovo je pravno nasilje, izvršen je čin političkog pritiska. Mi tu kuću nikada nismo svojatali, ona je kulturno-istorijsko dobro Republike Srbije. Mi tu boravimo potpuno legalno na osnovu rešenja Izvršnog odbora opštine Vranje iz 2004. godine, kojim je ovaj prostor ustupljen Književnoj zajednici na korišćenje bez naknade, na neodređeno vreme. Ali mi smo tu zgradu dobili u ruiniranom stanju i, prema nalazu sudskog veštaka, uložili smo preko 7,5 miliona dinara sopstvenih sredstava. Bilo je tu i budžetskih sredstava opštine, ali ona nisu bila izdvojena namenski za obnovu, već za redovne aktivnosti. Pored toga, ne znam kako je fizički moguće da se tako brzo iselimo, kao i ostale institucije koje se ovde nalaze. Grad mora da nam obezbedi adekvatan prostor, ovde ima vrednih dela, retkih knjiga, fizički nije moguće da se sve to iseli preko noći – kaže za „Politiku” Miroslav Cera Mihailović, urednik Književne zajednice „Borisav Stanković”.

Miroslav Cera Mihailović (Foto iz lične arhive)

On podseća da se u Pribojčićevoj kući pored Književne zajednice nalazi i podružnica Udruženja književnika Srbije, ogranak Srpskog književnog društva, Klub mladih stvaralaca „Lonac”,  biblioteka, legat i rukopisna zaostavština akademika Vuka Filipovića, galerija, magacin za knjige.

Povodom ove presude juče su se otvorenim pismom kulturnoj javnosti Srbije obratili dosadašnji dobitnici književne nagrade „Borisav Stanković”, autori i saradnici, među kojima i Dragoslav  Mihailović, Danilo Nikolić, Radovan Beli Marković, Milovan Danojlić, Miroslav Josić Višnjić, Jovan Radulović, Drago Kekanović, Goran Petrović i mnogi drugi. Pismo je upućeno i predsedniku Republike Srbije Tomislavu Nikoliću, predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i ministru kulture Ivanu Tasovcu.                                                                      

 Oni podsećaju da je Književna zajednica „Borisav Stanković” osnovana  na inicijativu šezdeset sedmoro pisaca i intelektualaca sa prostora bivše Jugoslavije 9. maja 1989. godine sa ciljem unapređenja književnog stvaralaštva, nauke i kulture srpskog naroda kao i očuvanja, negovanja i afirmisanja dela Borisava Stankovića. Njenim osnivanjem institucionalizovana je „Borina nedelja”, danas jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija, i ustanovljena prestižna književna nagrada nazvana imenom ovog kultnog pisca naše, evropske i svetske književnosti čiji dobitnici, najistaknutiji prozaisti koji pišu na srpskom jeziku, predstavljaju svojevrsnu antologiju srpske književnosti – Milorad Pavić, Dragoslav Mihailović, Svetlana Velmar Janković, Pavle Ugrinov, Milovan Danojlić, Antonije Isaković, Danilo Nikolić, Radovan Beli Marković, Miroslav Josić Višnjić, Drago Kekanović, Goran Petrović, Vladan Matijević… Njena izdanja predstavljala su srpsku književnost na najznačajnijim evropskim sajmovima: u Frankfurtu, Lajpcigu, Solunu, Moskvi… Za svoj dosadašnji rad dobila je brojna i ugledna priznanja.

Zauzvrat, ova značajna institucija kulture više od pet godina nalazi se u svojevrsnoj agoniji, ostavljena na milost i nemilost lokalnim moćnicima, predstavnicima gradske vlasti, bez elementarnih uslova za rad, bez sredstava za programe, materijalne troškove i plate dvojice stalno zaposlenih, a sada joj preti izbacivanje iz radnog prostora koji je sama rekonstruisala, koji je namenski i u kojem radi već šesnaest godina. Protivpravnom i protivzakonitom odlukom Gradskog veća Vranja iz aprila 2010. godine praktično sprečava i njeno samo postojanje. Odluka je politička, a došla je kao rezultat višegodišnjeg malicioznog, a moćnog glasa i truda dobro organizovane grupe pojedinaca iz gradske vlasti i nekih lokalnih medija, da se negira, kompromituje i osudi rad i estetska usmerenost jedne institucije i njenog programa, smatraju potpisnici otvorenog pisma.