„Борини дани” лете на улицу

Врање –Апелациони суд у Нишу потврдио је пресуду по којој Књижевна заједница „Борисав Станковић” у Врању мора да се исели са садашње адресе у Прибојчићевој кући, једног од најстаријих споменика културе који је под заштитом државе. По речима градског правобраниоца Драгана Михајловића, пресуда је коначна и зграда ће бити предата на управљање Народном музеју „Бора Станковић”.

Књижевна заједница мора да се исели у року од 15 дана од добијања пресуде. Судски поступак за исељење град је покренуо прошле године. Уредник Књижевне заједнице Мирослав Цера Михаиловић поднео је противтужбу, којом је затражио од града да Прибојчићеву кућу уступи Књижевној заједници на неодређено време. Затражио је од града и 7,5 милиона динара за трошкове реновирања куће, али су његови захтеви одбијени.

– Поштујемо судску одлуку, али ћемо одуговлачити са исељењем и максимално штитити своја права. Ово је правно насиље, извршен је чин политичког притиска. Ми ту кућу никада нисмо својатали, она је културно-историјско добро Републике Србије. Ми ту боравимо потпуно легално на основу решења Извршног одбора општине Врање из 2004. године, којим је овај простор уступљен Књижевној заједници на коришћење без накнаде, на неодређено време. Али ми смо ту зграду добили у руинираном стању и, према налазу судског вештака, уложили смо преко 7,5 милиона динара сопствених средстава. Било је ту и буџетских средстава општине, али она нису била издвојена наменски за обнову, већ за редовне активности. Поред тога, не знам како је физички могуће да се тако брзо иселимо, као и остале институције које се овде налазе. Град мора да нам обезбеди адекватан простор, овде има вредних дела, ретких књига, физички није могуће да се све то исели преко ноћи – каже за „Политику” Мирослав Цера Михаиловић, уредник Књижевне заједнице „Борисав Станковић”.

Мирослав Цера Михаиловић (Фото из личне архиве)

Он подсећа да се у Прибојчићевој кући поред Књижевне заједнице налази и подружница Удружења књижевника Србије, огранак Српског књижевног друштва, Клуб младих стваралаца „Лонац”,  библиотека, легат и рукописна заоставштина академика Вука Филиповића, галерија, магацин за књиге.

Поводом ове пресуде јуче су се отвореним писмом културној јавности Србије обратили досадашњи добитници књижевне награде „Борисав Станковић”, аутори и сарадници, међу којима и Драгослав  Михаиловић, Данило Николић, Радован Бели Марковић, Милован Данојлић, Мирослав Јосић Вишњић, Јован Радуловић, Драго Кекановић, Горан Петровић и многи други. Писмо је упућено и председнику Републике Србије Томиславу Николићу, председнику Владе Александру Вучићу и министру културе Ивану Тасовцу.                                                                      

 Они подсећају да је Књижевна заједница „Борисав Станковић” основана  на иницијативу шездесет седморо писаца и интелектуалаца са простора бивше Југославије 9. маја 1989. године са циљем унапређења књижевног стваралаштва, науке и културе српског народа као и очувања, неговања и афирмисања дела Борисава Станковића. Њеним оснивањем институционализована је „Борина недеља”, данас једна од најзначајнијих културних манифестација, и установљена престижна књижевна награда названа именом овог култног писца наше, европске и светске књижевности чији добитници, најистакнутији прозаисти који пишу на српском језику, представљају својеврсну антологију српске књижевности – Милорад Павић, Драгослав Михаиловић, Светлана Велмар Јанковић, Павле Угринов, Милован Данојлић, Антоније Исаковић, Данило Николић, Радован Бели Марковић, Мирослав Јосић Вишњић, Драго Кекановић, Горан Петровић, Владан Матијевић… Њена издања представљала су српску књижевност на најзначајнијим европским сајмовима: у Франкфурту, Лајпцигу, Солуну, Москви… За свој досадашњи рад добила је бројна и угледна признања.

Заузврат, ова значајна институција културе више од пет година налази се у својеврсној агонији, остављена на милост и немилост локалним моћницима, представницима градске власти, без елементарних услова за рад, без средстава за програме, материјалне трошкове и плате двојице стално запослених, а сада јој прети избацивање из радног простора који је сама реконструисала, који је наменски и у којем ради већ шеснаест година. Противправном и противзаконитом одлуком Градског већа Врања из априла 2010. године практично спречава и њено само постојање. Одлука је политичка, а дошла је као резултат вишегодишњег малициозног, а моћног гласа и труда добро организоване групе појединаца из градске власти и неких локалних медија, да се негира, компромитује и осуди рад и естетска усмереност једне институције и њеног програма, сматрају потписници отвореног писма.