U čemu je problem s „Turskim tokom”

Gradnja gasovoda „Turski tok”, kojim je gas iz Rusije trebalo da se dopremi do granice s Turskom i Grčkom, a odatle do Srbije, od pre dva dana je pod velikim znakom pitanja. Vest da se do daljeg odlaže gradnja „Turskog toka”, koju su preneli ruski mediji, veliko je iznenađenje za sve. Tim pre što se poslednjih meseci isticalo da su „Gasprom” i „Botas”, ruska i turska kompanija koje treba da grade taj gasovod, pred dogovorom o povoljnijoj ceni gasa za Tursku.

„Politika” je juče pitala „Gasprom” o čemu se zapravo radi i u čemu je problem s „Turskim tokom”. Iako juče do zaključenja lista nismo iz „Gasproma” dobili odgovore, prema pisanju ruskih medija, ruska i turska kompanija nisu uspele da se dogovore kako će se primenjivati formula o popustu na cenu gasa.

Da to može biti veliki problem u realizaciji projekta, upozorio je još pre dva meseca ministar energetike Turske Tanerom Jildizom,  rekavši da je glavni problem projekta „činjenica da još ne postoji sporazum o konačnoj ceni gasa, a Turska strana zahteva sniženje cene za 15 odsto”.

To je za ruski „Gasprom” prilično veliki popust, pogotovo posle potvrde same kompanije da je neto profit prošle godine sedmostruko manji u odnosu na 2013. godinu, zbog ekonomskih sankcija uvedenih Rusiji i zbog devalvacije rublje.

Ruski mediji tvrde da „Gasprom” već sada ima gubitke. Brodovi koji bi trebalo da postavljaju cevi na dno Crnog mora stoje u ruskim lukama, a Turci gube jer, umesto da koriste popust na cenu gasa, sada energent plaćaju sto dolara skuplje od prosečne evropske cene, oko 370 dolara za 1.000 kubika.

S druge strane, interesantno je da Ankara sve više kupuje tečni gas, pa je zbog toga prošlog meseca od Rusa kupljeno oko 30 odsto manje gasa nego u istom periodu prošle godine.

Upitan šta za nas znači obustava gradnje „Turskog toka”, koji nam je uz „Tanap” i „Tap”, bio alternativa za snabdevanje tim energentom, Vojislav Vuletić, presednik Udruženja za gas Srbije, kaže da to možda znači novu šansu za nastavak gradnje „Južnog toka”.

– Za Srbiju je mnogo lošija vest bila odustajanje Rusije od „Južnog toka” nego ova sada. Za gradnju „Južnog toka” je sve bilo pripremljeno, bilo je obezbeđeno finansiranje, dok za gradnju gasovoda od grčko-turske granice do nas nismo imali nikakvih najava, čak ni za pare, a sami ih nemamo za tako veliki i skup projekat – kaže Vuletić.

Osim toga, dodaje on, gradnja „Južnog toka” bila bi gotova za dve do tri godine, a „Turski tok” neće biti završen pre 2022. Vuletić je uveren da će se ukidanjem sankcija Rusiji nastaviti razgovori o „Južnom toku”, jer će Evropa, pa i Srbija, od 2019. godine ostati bez i jednog jedinog kubika ruskog gasa ako „Gasprom” obustavi isporuke gasa preko Ukrajine.

Na konstataciju da su u opciji gasovodi „Tanap” i „Tap”, kojim bi se gas dopremao iz Azerbejdžana, na šta Evropska unija gleda blagonaklono, Vuletić kategorički tvrdi da gasno polje Šah de Niz, iz kog treba eksploatisati taj gas, nema tolike zalihe da bi to bilo dovoljno ekonomski isplativo da se ovi gasovodi gradili.

Vuletić ne veruje da je razlog odlaganja gradnje „Turskog toka” govor predsednika Rusije Vladimira Putina u spomen žrtava genocida u glavnom gradu Armenije jer smatra da je gradnja velika ekonomska stavka i za Rusiju i za Tursku. Ako i jedna i druga strana imaju računicu da grade, to će sigurno i uraditi.

Dobri poznavaoci prilika u spoljno-političke, ali i ekonomske odnose svih zemalja koje dugoročno ne mogu bez ruskog gasa, tvrde da će svi novi tokovi i cevovodi pasti u zaborav ako se Rusi uz posredovanje EU, posle ukidanja sankcija, dogovore sa Ukrajincima o nesmetanom transportu gasa i posle 2019.

-------------------------------------------------

Mihajlovićeva: Prioritet Srbije je gasovod Niš–Dimitrovgrad

Zaustavljanje gradnje „Turskog toka”, kojim je ruski gas trebalo da se transportuje do grčko-turske granice, a odatle za Srbiju, ne znači ništa drugo nego da se okrenemo onome što je ispred nas – da gradimo gasovod Niš–Dimitrovgrad. Tim pre što gradnja jednog gasovoda ne isključuje gradnju nekog drugog. Kao što „Južni tok” nije isključivao gradnju gasovoda Niš–Dimitrovgrad, tako ni „Turski tok” ne isključuje mogućnost snabdevanja gasom iz drugog pravca, izjavila je za „Politiku” potpredsednica vlade i ministar saobraćaja Zorana Mihajlović.

Ona ističe da Srbija treba da završi gradnju gasovoda Niš–Dimitrovgrad jer za to postoje svi uslovi i projektna dokumentacija, te bi gradnja trajala najviše dve godine.