Ražanj se vrti, a Šaban se ori

Pakosna izreka „Ne pravi se roštilj da domaćin jede, nego da komšiji zamiriše” ne važi u Orlovskom naselju. Posebno ne na Đurđevdan. Tada u celom ovom delu opštine Zvezdara, naseljenom Romima, centralna mesta u garažama i dvorištima duž uzanih, vijugavih ulica zauzimaju ražnjevi i roštiljske rešetke. Vatra na kojoj se okreće pečenje i cvrče ćevapi svakog 6. maja postaje ognjište oko kojeg se okupljaju ne samo ukućani, već i njihovi rođaci, komšije, kumovi, prijatelji... Muzika tutnji sa svih strana. U vazduhu se narodnjaci nadjačavaju sa smehom, vikom i nazdravljanjem. I svako je dobrodošao da se proveseli, pojede, popije.

Vesela i gostoljubiva atmosfera vladala je i u zajedničkom dvorištu nekoliko načičkanih kućica na uzvišenju iznad sportskog terena. Domaćini, braća pa još i imenjaci – Saša Ibrimović i Saša Petrović  komanduju ražnjem. Da bi došli do njihove avlije, reporteri „Politike” prošli su centar Orlovskog naselja koji krasi česma podignuta u čast Tetka Bibije, zaštitnice Roma. Otud se Ulicom Đanga Rajnharta, nazvanom po najčuvenijem romskom džez gitaristi, stiže do terena nad kojim se vijori gust dim. Poziv domaćina da se popnemo jedva je nadglasao pesmu Šabana Bajramovića sa zvučnika.

– Od jutros u pet smo ovde. Postavili smo ražanj i počeli da okrećemo – govori Petrović, dvadesetpetogodišnji Rom poreklom iz Kruševca, posle srdačne dobrodošlice. Nedaleko odatle, njegov burazer, sunarodnik i imenjak Ibrimović, četrdesetogodišnjak rodom iz Leskovca, okreće jedno od dva prasenceta. Pridružuje mu se i Petrović. Mišićavom tetoviranom rukom kׄ’o od šale obrće pečenje. Po dvorištu trčkaraju njihova i komšijska deca, svraćaju susedi, a Ibrimovićeve reči da je „ovde svako dobrodošao” potvrđuje i prisustvo specijalnih gostiju.

– Ne brinite, niste jedini „padobranci” na slavlju – rekla je s osmehom Vesna Stojanović, socijalna radnica, novinarima „Politike”. Svratila je samoinicijativno, sa životnim saputnikom, advokatom Zoranom Vučićevićem. Razlog što su za Đurđevdan među Romima u Orlovskom naselju ne krije se u njihovim profesijama, već u znatiželji i avanturizmu.

– Dugo sam bila angažovana na jednom projektu zaštite romskih prava. Zato sam želela da dođemo među Rome i sa njima provedemo Đurđevdan. Kad im priđeš otvorenog srca, Romi te prihvataju kao da si im rod rođeni – objašnjava Stojanovićeva, dok Vučićević potvrđuje njene reči sopstvenim iskustvom jer je svojevremeno živeo u Sremčici, beogradskom naselju u kojem ima mnogo pripadnika ovog naroda.

Slavska sveća u jagnjećoj glavi, po starom porodičnom običaju (Foto: N. Marjanović)

Dok Vesna i Zoran podižu šolje s kafom sa „stola” od građevinskog bloka i daske, dvojica Saša pitaju goste da li imaju sve što im je potrebno.

– Ne znam koliko ćemo gostiju imati. Ko god doš’o – dobrodoš’o – kaže Ibrimović.

Dok se čeka na posluženje, vreme se prekraćuje razgovorom. Domaćini govore o svojoj situaciji. Ne kriju da teško žive. Obojica primaju socijalnu pomoć, po 15.000 dinara. Petrović trenutno nema drugih prihoda. Ibrimović radi „na građevini”.

– Nas dvojica smo strastveni pecaroši, ali više ni na pecanje ne idemo. Dnevnica na gradilištu mi je dve hiljade, pa gde još da kupujem opremu i pribor. Al’ eto, snalazimo se – kaže Saša Ibrimović, zadovoljavajući bez zaziranja znatiželju Vesne, Zorana i reportera „Politike”. Priča i kako je bio u ratu i pokazuje ožiljke na nogama.

– Dva puta. Na Kosovu i u Hrvatskoj. Povlačenje 1999. s Kosova zateklo me na Slatini, kod Prištine – govori Ibrimović.

Odjednom, eto i novog gosta. Dobroćudni krupajlija, razgolićen do pojasa, sa istetoviranim ženskim aktom na stomaku, prinosi „žrtvu” – kriglu piva. Deli je s domaćinima.

– Ovo nam je najbolji drug! Zovemo ga Beli. On nas sve ovde šiša – s osmehom govori Petrović. A Beli uzvraća, takođe smejući se:

– Stalno imam posla. Šta ćeš, gde su ovce, tu je šišanje!

Usred dobroćudnih komšijskih podbadanja, novinari moraju da idu. Pitamo Sašu i Sašu na rastanku:

– Vi ste braća. Rođena?

– Svi smo mi ovde braća rođena! Živeli!

-----------------------------------------------------------------

Starosedelačko naselje usred Mirijeva

Orlovsko naselje smešteno na desetak kilometara od centra prestonice, u Mirijevu, mahom je naseljeno Romima. Za većinu Beograđana bilo je nepoznanica sve do 2009. kad su tamošnjim starosedeocima u organizaciji gradske vlasti pridruženi i Romi iz drugih delova prestonice. Iste godine, u nedeljniku „Vreme” objavljena je informacija da su ovdašnji starosedeoci, prema crkvenim knjigama, na ovom mestu još od 1815. godine. Još jedna zanimljivost u vezi s Orlovskim naseljem jesu nazivi ulica koje, između ostalih, nose imena glumaca Jula Brinera i Jovana Janićijevića Burduša, kao i pesnika Rabindranata Tagora.