„Vredni” arhivatori protiv privatizacije

Za nešto više od godinu i po dana, od premijere „Državnog posla” kao pozorišne forme, trojica komičara odigrali su više od tridesetak predstava. Trio autora, prepoznatljiv sa kanala RTV Vojvodine, nov susret sa beogradskom publikom imaju večeras, u sali Doma sindikata. To će im biti treći nastup u glavnom gradu Srbije, sa kolegama iz novosadskog Pozorišta mladih, koje im je prvo, novembra 2013. godine, omogućilo da pokažu da, osim za televizijske skečeve, imaju talenat i za pozorišnu scenu.

Kako za „Politiku” kaže Nikola Škorić, jedan od autora upečatljivih državnih birokrata, u teatru u Novom Sadu nastupaju dva puta mesečno, jer im obaveze oko TV emisije ne dozvoljavaju češće. Do sada su jedino „izlazili” do Beograda, ali se zato spremaju ozbiljnije za jesenju sezonu.

– Od septembra planiramo da posetimo i druge gradove. Najpre u Vojvodini, a potom i u ostalim delovima Srbije – kaže Škorić za naš list.

Komad se ne razlikuje mnogo od matrice poznate televizijskim gledaocima. Zaplet je postavljen oko bauka privatizacije i toga kako se vredno odeljenje arhivatora s tim hvata u koštac. Komad traje sat i po i ima i „putovanja u prošlost”.

– Kroz dva segmenta vraćamo se u 1974. godinu, vreme donošenja poslednjeg ustava SFRJ, kada je Vojvodina dobila autonomiju i na kraj osamdesetih godina, u dane jogurt revolucije i tadašnju društveno-političku atmosferu – ukratko otkriva Škorić, uz pojašnjenje da su, pored njega, tekst pisali i Dimitrije Banjac i Nenad Ćirjaković.

Stručnu pomoć dobili su od dramaturga Svetislava Jovanova, a reditelj predstave je Petar Jovanović.

Neminovno je da pitamo da li improvizuju i koliko na sceni komentarišu aktuelna dešavanja?

– Zavisi koliko smo raspoloženi. Ponekad se dogovorimo pre, ali ima i spontanih reakcija – iskren je Škorić.

Prema njegovom utisku, publika je šarenolika, mada precizira da je najveći broj obožavalaca arhivatora zaposlenih u državnoj upravi od 25 do 50 godina.

– Ne verujem da je to publika koja ide u pozorište da gleda klasičan repertoar. Nama ne bi smetalo ako ih naša predstava motiviše da nekom drugom prilikom odu i pogledaju neki klasik – zaključuje Škorić.