Šta „nova Evropa” misli o Rusiji

Ge­o­po­li­ti­ka na Bal­ka­nu se po­no­vo ubr­za­no me­nja. Bor­ba se vo­di oko na­klo­no­sti „no­ve Evro­pe”, ze­ma­lja biv­šeg Var­šav­skog pak­ta ko­je je Va­šing­ton sa­mo pre de­se­tak go­di­na uveo u NA­TO ne bi­li po­slu­ži­le kao be­dem od Ru­si­je i ne­sta­bil­nog Bli­skog is­to­ka. 

Ka­da je Do­nald Ram­sfeld, biv­ši ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar za od­bra­nu, usta­no­vio po­de­lu na „sta­ru” i „no­vu” (cen­tral­nu) Evro­pu na osno­vu sta­va tih evrop­skih dr­ža­va pre­ma SAD i ra­tu u Ira­ku, uči­nje­no je mno­go to­ga da ta­kva po­de­la po­tra­je du­že od jed­ne de­ce­ni­je. 

Da­nas po­vo­dom kri­ze u Ukra­ji­ni, „sta­ra Evro­pa” – Fran­cu­ska i Ne­mač­ka – kao i u vre­me rat­nog po­ho­da na Irak, ne­ma­ju ni­ma­lo raz­u­me­va­nja za rat­nu op­ci­ju Va­šing­to­na. Ka­ko su im bi­li po­treb­ni sa­ve­zni­ci, Ame­ri­kan­ci su iz­jed­na­či­li kri­te­ri­ju­me za ula­zak u NA­TO i EU, a no­ve čla­ni­ce, biv­še ko­mu­ni­stič­ke dr­ža­ve cen­tral­ne Evro­pe, u so­li­da­ri­sa­nju sa SAD vi­de­le su šan­su za ve­ću eko­nom­sku po­moć. 

„Nju­jork tajms” je pro­šle ne­de­lje ob­ja­vio da da­nas, me­đu­tim, mno­gi stra­hu­ju da su ne­ke od tih stra­te­ški zna­čaj­nih ze­ma­lja, „te sku­pi­ne slo­bo­dar­skih, he­roj­skih ma­lih na­ro­da ko­ji su bi­li naj­ver­ni­ji ame­rič­ki sa­ve­zni­ci”, već po­sta­le „tro­jan­ski ko­nji” Ru­si­je u Za­pad­noj ali­jan­si. 

Šta se do­go­di­lo da se si­tu­a­ci­ja ta­ko br­zo pro­me­ni­la? Isto što i u vre­me pret­hod­nog ame­rič­kog eks­pan­zi­o­ni­stič­kog po­du­hva­ta, sa­mo što ne­ko­li­ko ze­ma­lja cen­tral­ne, „no­ve” Evro­pe da­nas ko­ri­sti kri­zu u od­no­si­ma Za­pa­da i Ru­si­je kao pri­li­ku da po­stig­ne po­volj­ni­je eko­nom­ske spo­ra­zu­me sa Mo­skvom. Ivan Kra­stev, po­li­ti­ko­log iz So­fi­je, ko­ji je autor uvod­ni­ka u „Nju­jork taj­msu”, kon­sta­tu­je da po­je­di­ne ze­mlje iz tog blo­ka, kri­ti­ku­ju­ći sank­ci­je pro­tiv Ru­si­je, do­bi­ja­ju no­ve in­ve­sti­ci­je i sma­nje­nje ce­ne ga­sa. 

Da li je Mo­skva us­pe­la da po­de­li cen­tral­nu Evro­pu na pro­ru­ski i an­ti­ru­ski blok i da li kon­sen­zus EU oko Ru­si­je, pa čak i sa­ma EU, mo­gu da op­sta­nu na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na pod ta­kvim pri­ti­skom? Od­go­vor na ovo pi­ta­nje, sma­tra uvod­ni­čar, do­bi­će se ako po­li­tič­ki struč­nja­ci od­ba­ce kli­šee ko­ji­ma se Za­pad ru­ko­vo­di ka­da je reč o cen­tral­noj Evro­pi iz po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja i shva­ti da po­li­ti­ku vla­da cen­tral­no­e­vrop­skih dr­ža­va da­nas od­re­đu­je nji­ho­va post­ko­mu­ni­stič­ka tran­zi­ci­ja i re­de­fi­ni­sa­ni na­ci­o­nal­ni in­te­re­si, a ne se­ća­nja na ko­mu­ni­zam. 

U ana­li­zi po­na­ša­nja ru­ko­vod­stva sva­ke od cen­tral­no­e­vrop­skih dr­ža­va, „Nju­jork tajms” pod­se­ća na na­me­ru če­škog pred­sed­ni­ka Mi­lo­ša Ze­ma­na da pri­su­stvu­je voj­noj pa­ra­di u Mo­skvi po­vo­dom obe­le­ža­va­nja 70. go­di­šnji­ce so­vjet­ske po­be­de nad na­ci­stič­kom Ne­mač­kom, što je pro­tu­ma­če­no kao „sim­bo­lič­ni ras­kid sa za­pad­nom ori­jen­ta­ci­jom cen­tral­ne Evro­pe”. Po­sle kri­ti­ke ame­rič­kog am­ba­sa­do­ra u Pra­gu da bi Ze­ma­no­vo pri­su­stvo na do­ga­đa­ju ko­ji boj­ko­tu­ju še­fo­vi za­pad­nih dr­ža­va mo­glo da pod­ri­je za­pad­no je­din­stvo i oštre iz­ja­ve za ame­rič­kog di­plo­ma­tu vi­še ne­će bi­ti otvo­re­na vra­ta pred­sed­ni­ka Če­ške, usle­dio je pri­ti­sak pod ko­jim je Ze­man po­pu­stio i od­u­stao od pri­su­stvo­va­nja pa­ra­di, ali ne i od sa­mog pu­ta u Mo­skvu.

Ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban u du­žem pe­ri­o­du već po­vla­či po­te­ze ko­ji po­ka­zu­ju ot­klon od „za­pad­ne ori­jen­ta­ci­je”. Na­ja­vio je da će blo­ki­ra­ti pred­lo­že­no us­po­sta­vlja­nje Evrop­ske ener­get­ske za­jed­ni­ce, što je ključ­ni deo bri­sel­ske stra­te­gi­je sma­nje­nja ru­skog uti­ca­ja u re­gi­o­nu, da ne­će po­dr­ža­ti tr­go­vin­ski spo­ra­zum iz­me­đu SAD i EU ko­jim bi se na­ru­ši­la nad­le­žnost ma­đar­skih su­do­va u tr­go­vin­skim spo­ro­vi­ma, a ne­dav­no je na mi­tin­gu pri­li­kom obe­le­ža­va­nja go­di­šnji­ce re­vo­lu­ci­je pro­tiv Hab­zbur­ške im­pe­ri­je pro­u­čio da je „bor­ba za su­ve­re­ni­tet ne­pre­sta­na”. Evrop­ska ko­mi­si­ja je ne­za­do­volj­na Or­ba­no­vim „otva­ra­njem ka is­to­ku”. Po­sle vi­še­me­seč­nog raz­ma­tra­nja spo­ra­zu­ma Bu­dim­pe­šte i Mo­skve o pro­ši­re­nju nu­kle­ar­ne elek­tra­ne, EU ipak je odo­bri­la pro­je­kat, ali će se mo­ra­ti još raz­go­va­ra­ti o uslo­vi­ma ko­ji­ma će se iz­be­ći ru­ski mo­no­pol­ski po­lo­žaj snab­de­va­nju elek­tra­ne nu­kle­ar­nim go­ri­vom. 

„Ge­o­graf­ski i eko­nom­ski in­te­re­si da­nas ima­ju pred­nost nad isto­rij­skim se­ća­njem. Cen­tral­no­e­vrop­ske dr­ža­ve su eko­nom­ski bli­že Ru­si­ji ne­go ostat­ku EU i zbog to­ga one pla­ća­ju vi­šu ce­nu an­ti­ru­skih sank­ci­ja. Ta­ko­đe ni­je taj­na da je ru­ski no­vac pro­dro u eko­nom­sku i po­li­tič­ku eli­tu post­ko­mu­ni­stič­kih ze­ma­lja. Pi­ta­nje šta Cen­tral­na Evro­pa za­i­sta mi­sli o ak­tu­el­noj kri­zi, ret­ko ko po­sta­vlja, ali je od­go­vor na to pi­ta­nje od vi­tal­nog zna­ča­ja”, pi­še uvod­ni­čar „Nju­jork taj­msa”. 

On je na­pra­vio po­re­đe­nje iz­me­đu jav­nih mnje­nja dve­ju cen­tral­no­e­vrop­skih dr­ža­va sa isto­rij­ski su­prot­sta­vlje­nim gle­di­šti­ma pre­ma Ru­si­ji: Polj­ske i Bu­gar­ske. Polj­ska je ze­mlja ko­ja s pra­vom ve­ru­je da je ima­la ogrom­nu ko­rist od pa­da ko­mu­ni­zma i njen glas je va­žan u EU. Po­lja­ci su tra­di­ci­o­nal­no ne­po­ver­lji­vi pre­ma ru­skim am­bi­ci­ja­ma i oni oce­nju­ju re­žim Vla­di­mi­ra Pu­ti­na kao loš i bru­ta­lan. Is­tra­ži­va­nje ko­je je pro­šlog me­se­ca spro­veo In­sti­tut za od­no­se sa jav­no­šću u Var­ša­vi do­šao je do re­zul­ta­ta da Po­lja­ci kri­zu u Ukra­ji­ni do­ži­vlja­va­ju kao di­rekt­nu pret­nju svo­joj bez­bed­no­sti. 

Bu­gar­ska je ta­ko­đe čla­ni­ca NA­TO i EU, ali je nje­no post­hlad­no­ra­tov­sko is­ku­stvo mno­go pro­ble­ma­tič­ni­je ne­go is­ku­stvo Polj­ske i mo­že se oce­ni­ti kao sve dru­go osim uspe­šno. S ob­zi­rom na re­la­tiv­nu bli­zi­nu Bli­skog is­to­ka, ni­je iz­ne­na­đe­nje da ve­ći­na Bu­ga­ra ima ve­li­ki strah od tur­ske he­ge­mo­ni­je i ra­di­kal­nog isla­ma – ne­go od ru­ske agre­si­je. 

Ali pre­ma is­tra­ži­va­nju ko­je je ra­đe­no ot­pri­li­ke u istom pe­ri­o­du kao i u Var­ša­vi, ve­ći­na Bu­ga­ra ne vi­di rat u Ukra­ji­ni kao naj­ve­ću pret­nju, a anek­si­ja Kri­ma je tek ne­znat­no pro­me­ni­la nji­hov po­zi­ti­van stav pre­ma Mo­skvi.

Ali, evo gde po­sta­je in­te­re­sant­no, upo­zo­ra­va „Nju­jork tajms”. Upr­kos polj­skoj za­bri­nu­to­sti zbog Ru­si­je, ve­ći­na Po­lja­ka se pro­ti­vi ame­rič­kom is­po­ru­či­va­nju oruž­ja Ukra­ji­ni, a još ve­ći broj se pro­ti­vi da Ukra­jin­ci pu­tu­ju bez vi­za u EU. Su­o­če­ni sa iz­bo­rom iz­me­đu Ru­si­je i Za­pa­da, ogrom­na ve­ći­na Bu­ga­ra bi­ra Za­pad, a vi­še od 70 od­sto sma­tra da je po­li­ti­ka Bri­se­la pre­ma nji­ho­voj vla­di „urav­no­te­že­na i od­go­vor­na”. 

Po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što su on­da pro­ru­ski Bu­ga­ri sprem­ni da sle­de Bri­sel, a an­ti­ru­ski na­stro­je­ni Po­lja­ci ni­su sprem­ni da sle­de Va­šing­ton. 

Po­lja­ci ima­ju ra­zu­mlji­vu sum­nju u bez­bed­no­sne ga­ran­ci­je NA­TO-a i EU, jer je to uko­re­nje­no u nji­ho­voj bur­noj isto­ri­ji, ali i nji­ho­vom oči­gled­nom stra­hu od ru­ske pret­nje. Oni su ta­ko­đe „iz­go­re­li” u svo­joj po­dr­šci ame­rič­kom ra­tu u Ira­ku. Ali dok Bu­ga­ri sa­o­se­ća­ju sa Ru­si­ma, upra­vo zbog nji­ho­vog po­zna­va­nja Mo­skve, oni ne sma­tra­ju da je Pu­ti­nov re­žim mo­del ko­ji bi tre­ba­lo sle­di­ti. Ipak Bu­ga­ri de­le mno­go vi­še od ru­ske ozlo­je­đe­no­sti Za­pa­dom. Oni ne­ma­ju ni­ma­lo raz­u­me­va­nja za po­li­ti­ku sank­ci­ja: pre dve de­ce­ni­je in­di­rekt­no su tr­pe­li zbog za­pad­nih sank­ci­ja na­met­nu­tih nji­ho­vom kom­ši­ji – Ju­go­sla­vi­ji, i s pra­vom sum­nja­ju da su­kob Za­pa­da s Ru­si­jom ne­će sa­mo po­go­di­ti nji­ho­vu eko­no­mi­ju ne­go će po­de­li­ti i unu­tra­šnju po­li­ti­ku. 

Ali oni ta­ko­đe zna­ju da će ma­le na­ci­je na pe­ri­fe­ri­ji Sta­rog kon­ti­nen­ta bi­ti naj­ve­ći gu­bit­ni­ci ako Ru­si­ja uspe u svo­jim na­po­ri­ma da raz­bi­je EU. „Mo­žda ne bi­smo mo­gli mno­go da za­klju­či­mo iz ova dva cen­tral­no­e­vrop­ska dru­štva, ali Po­lja­ci i Bu­ga­ri de­le sli­čan sen­zi­bi­li­tet: da se Za­pa­du ne mo­že u pot­pu­no­sti ve­ro­va­ti, ali ni da Mo­skva ne nu­di odr­ži­vu al­ter­na­ti­vu.

-------------------------------------------------------

Bli­ži In­dij­ci ne­go Bu­ga­ri

Imi­grant­skoj po­li­ti­ci Ve­li­ke Bri­ta­ni­je usme­re­noj ka za­dr­ža­va­nju dr­ža­va čla­ni­ca „no­ve Evro­pe” u za­pad­nom kri­lu ne­dav­no se us­pro­ti­vio Naj­džel Fa­raž, po­sla­nik u Evrop­skom par­la­men­tu i li­der de­sni­čar­ske stran­ke ko­ja se za­la­že za istu­pa­nje Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz EU. Kon­sta­tu­ju­ći da Bri­ta­ni­ja po­zi­tiv­no dis­kri­mi­ni­še lju­de iz Polj­ske, Ru­mu­ni­je ili Bu­gar­ske, bez ob­zi­ra na to ko su, u od­no­su na lju­de sa No­vog Ze­lan­da, In­di­je ili Ka­na­de ili ma oda­kle, Fa­raž je re­kao da je pre za imi­gran­te iz In­di­je i Austra­li­je ne­go za one iz is­toč­ne Evro­pe. Li­der UKIP-a je ob­ja­snio da bi vi­še vo­leo da vi­di imi­gran­te iz ze­ma­lja kul­tu­ro­lo­ški slič­ni­jih Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. „Mi­slim da lju­di iz In­di­je i Austra­li­je (biv­še ko­lo­ni­je Ve­li­ke Bri­ta­ni­je) bo­lje go­vo­re en­gle­ski, raz­u­me­ju obi­čaj­no pra­vo i po­ve­za­ni­ji su sa ovom ze­mljom ne­go dru­gi ko­ji do­la­ze iz ze­ma­lja ko­je se ni­su u pot­pu­no­sti opo­ra­vi­le od bo­rav­ka iza gvo­zde­ne za­ve­se”, re­kao je Fa­raž za Bi-Bi-Si.