Sećanje na železnice bivše Jugoslavije

Razgovor smo započeli sedeći na foteljama koje je nekada koristio Mehmed Spaho, ministar saobraćaja iz vremena vlade Milana Stojadinovića, a nastavili ga u ugodno svežim hodnicima, među predmetima koji živopisno pričaju priču o istoriji železnice. U galeriji Železničkog muzeja nalaze se mnogobrojne makete starih kompozicija i lokomotiva, ali i onih novih, drezine i mašine, uniforme, fotografije, poneki deo nameštaja nekadašnjih salon-vagona kralja Petra i Franca Jozefa… Poput nekog paralelnog, hermetičnog sveta usred saobraćajne vreve Sarajevske i Nemanjine ulice. Od danas u 13 sati pa do 3. juna u prostorijama ovog muzeja nalaziće se nesvakidašnja postavka „Šest veličanstvenih”, koja će biti dostupna posetiocima i tokom sutrašnje Noći muzeja.

Osim što će publika moći da se upozna sa bitnim momentima razvoja svih šest železničkih stanica bivše zajedničke države, pri čemu je obuhvaćen istorijski period od 1849. godine do danas, većina eksponata moći će da se vidi prvi put. 

– Reč je predmetima koji više decenija ili nikad nisu bili prikazani javnosti u Srbiji, a koji, većinom, pripadaju fondu Železničkog muzeja u Beogradu, ali i fondovima Hrvatskog željezničkog muzeja, Železničkog muzeja u Ljubljani i Gradskog muzeja u Skoplju – kaže Ivana Jovičić Ćurčić, kustos muzeja, koja autorstvo nad postavkom deli sa Jelenom Miljević, arhivarom muzeja. 

Osim fotografija, arhivske građe, nacrta i planova izložene su i rekonstruisane uniforme sa originalnim oznakama, originalne kape, mač koji je korišćen na srpskim državnim železnicama, pečati iz perioda Dugog svetskog rata iz Ljubljane i Sarajeva, potom vozne karte ali i umetničke slike.

– Budući da je železnica često predstavljala inspiraciju umetnicima, u muzeju se čuvaju dela značajnih slikara poput Nikole Graovca, Gordane Jovanović, Staneta Kumara, Đure Hondraja i Andrije Papkova. U našoj zbirci imamo više Kumarevih dela, koji je bio železničko dete, pa je njome bio fasciniran. Mnogobrojni su njegovi pasteli i crteži sa železničkim motivima, prvenstveno iz Slovenije – objašnjava naša sagovornica. 

Tek kada se na jednom mestu pogleda cela postavka, postaje jasnije zbog čega je s vremenom dolazilo do promene značaja pojedinih stanica, čije je povećanje ili smanjenje, naročito na Balkanu, bilo u tesnoj vezi sa burnim istorijskim promenama koje su se dešavale na ovom podneblju. I upravo stoga što je železnica uvek bila važan segment čvorišta puteva, na kojem se, sticajem okolnosti, nalazi i naša zemlja, i jer su se oko nje uvek lomila koplja, zaposleni u muzeju rešili su da oplemene i svoju stalnu postavku. 

– Ove godine slavimo 65 godina od osnivanja muzeja i tim povodom predstavićemo novu stalnu postavku. Pokušali smo da ideju razvoja železnice predstavimo još od legendarnog točka, bez kojeg ne bi bilo ni železnice, pa preko svega ostalog što čini istoriju njenog nastanka tokom različitih perioda istorije Srbije. Želeli smo da izložbu učinimo edukativnijom i da, istovremeno, na najbolji način iskoristimo skroman prostor koji imamo, pa smo je pojačali informativnim, iscrpnim legendama na srpskom i engleskom jeziku. To je veoma važno pošto je naš muzej specifičan – razuđeni smo diljem Srbije, naše lokomotive i vagoni nalaze se na trgovima mnogih gradova, dobar primer za to je tipično železničko mesto Lajkovac. Sve što ima veze sa železnicom, zakoni i mnoga rešenja, planovi starih vozova i novih koji tek pristižu, arhivira se kod nas, a imamo i ogromnu biblioteku. Stalna postavka zbog toga puna je rariteta, pomenuću samo jedan – deo originalnog stuba sa stanice u Skoplju, koja je stradala u velikom zemljotresu – ističe Siniša Jočić, upravnik muzeja.

Dobar primer muzeja u Ljubljani

Depoi Železničkog muzeja su prepuni, ali u ovom trenutku ne postoji mogućnost da se sve dragocenosti koje tamo postoje i izlože. Kako kaže Jočić, problem prostora Slovenci su odlično rešili.

– Muzej u Ljubljani je mera kojoj mi možemo da težimo. Oni su staru ložionicu pretvorili u muzej, što je odlična ideja jer je tamo moguće bez problema parkirati lokomotive. Tu su komforno izložili artefakte, sve je na jednom mestu, i to u centru grada. Nadam se da bismo i mi u jednom trenutku mogli naš muzej da smestimo u neki sličan, veći, a adekvatan prostor, ne računajući eksponate kao što je „Šarganska osmica”, koji su posebne ambijentalne celine, turistički vrlo atraktivne – smatra Jočić.