Lekari dočekali kodeks „na skalpel”

Kodeks poslovnog i profesionalnog ponašanja, kao i radne discipline, koji je ovih dana stigao u zdravstvene ustanove, među lekarima i zdravstvenim osobljem dočekan je „na nož”. Oštre kritike prate pokušaj Ministarstva zdravlja da se u naše bolnice uvedu i pisana pravila o tome kako će se zaposleni ponašati, oslovljavati, oblačiti na svom radnom mestu... Najdalje su otišli Sindikat zdravstva i socijalne zaštite Vojvodine i Sindikat lekara i farmaceuta koji su zatražili da kodeks bude povučen, jer tvrde da se pojedinim odredbama kodeksa „ukidaju sindikalna i druga prava zaposlenih i prava pacijenata”.

Najviše negodovanja izazvala je odredba kodeksa kojom se kaže da je „nedopustivo da zaposleni kritički ocenjuje rad zdravstvene ustanove i pretpostavljenih u bilo kojoj prilici, osim na službenim sastancima, kao i da je dužan da afirmativno govori o postignutim rezultatima”. O uočenim nedostacima i svemu što šteti ugledu zdravstvene ustanove dužan je da hitno obavesti neposrednog rukovodioca, takođe stoji u kodeksu.

Dr Dunja Civrić, predsednica pokrajinskog sindikata zdravstva, ovakvu odredbu nazvala je „uskraćivanjem prava pacijenata na informisanje”, jer obavezuje zaposlene da „isključivo afirmativno govore o zdravstvenoj ustanovi, čak i kad stanje objektivno nije takvo”.

Dr Milena Jauković, lekar specijalista u Urgentnom centru u Beogradu, zamera Ministarstvu zdravlja što je dalo sebi pravo da uređuje stvari koje su već regulisane Kodeksom Lekarske komore. Smatra da je nedopustivo da se lekarima zabranjuje da javno kažu da u bolnici, na primer, krevet nije dobar ili da imaju sve što je potrebno, ako ništa od toga nije istina.

– Nepostojanje ovakve odredbe ne znači da će lekari blatiti ustanovu u kojoj rade, ali ovakva odredba može da ima kontraefekat. Jer, lekari i sada vrlo malo pričaju o propustima i problemima u zdravstvenim ustanovama, koje javnost ima pravo da zna, a sada će se ustanove zatvoriti još više. U našim bolnicama nema reda i discipline, isto kao što ih nema ni u školama ili sudnicama, ali kodeks neće rešiti problem reda i discipline – kaže doktorka Jauković koja je, inače, posle izjava u javnosti o radu klinike „Dedinje”, u vreme kada je njom rukovodio dr Milovan Bojić, dobila otkaz upravo zbog javnog kritikovanja rada i navođenja propusta u radu. Spor i odluku o vraćanju na posao dobila je posle mnogo godina.

Profesor dr Jagoda Jorga, narodni poslanik Demokratske stranke i član Odbora za zdravlje Skupštine Srbije, smatra da pomenuti kodeks mora biti povučen, jer je u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Kodeksom profesionalne etike, u kojima se kaže da je svaki lekar dužan da o svojim zapažanjima o nestručnim i nezakonitim, kao i kriminogenim postupcima i aktivnostima u oblasti dijagnostike i lečenja obavesti Komoru i zatraži pravni savet i društvenu podršku.

– Lekar je odgovoran pred svojom savešću, pred bolesnikom i društvom, a ovaj kodeks je prepisan iz kodeksa neke multinacionalne kompanije i apsolutno nema veze sa medicinom. Šta ako se zdravstvena ustanova rukovodi profitom i daje nalog lekarima da ne koriste skupe lekove, da pacijente ne šalju na skupe procedure... Lekar je odgovoran svom pacijentu, a ne ustanovi, jer, u protivnom, pacijent gubi poverenje u svog lekara. U kodeksu ima i smešnih odredbi! Kako da se pacijentu koji ima, na primer, deset godina obraćam sa „vi”? Lekar je dužan da se prilagodi svakom pacijentu – navodi doktorka Jorga.

Ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević kaže da kodeks podrazumeva skup preporuka o tome kako će se zaposleni u zdravstvenim ustanovama ponašati i nema potrebe da se povlači. Jer, kaže za „Politiku”, ne razume zašto je nekome teško da prihvati da na posao treba da dolazi uredan, da se na telefon na centralama u bolnici zaposleni mora javiti nakon što telefon zazvoni treći put, da lekar ne može da prima mito, da ne može da šalje pacijenta u privatnu ordinaciju kada može da ga leči na klinici u koju je pacijent došao sa knjižicom...

– To je klasična zamena teza. Sindikati nemaju šta da komentarišu kodeks. Nije normalno, moralno, ali ni vaspitano da na poslu gde provodite osam sati nadležnima ne uputite nijednu primedbu, a da onda na nekoj tribini ili televiziji izreknete gomilu kritika. Kritika je dopuštena u kući u kojoj radite. Druga zamena teza: ovo je poslovni kodeks koji donosi norme poslovnog ponašanja i bontona, a Lekarska komora ima svoj Etički kodeks. Samo nekoliko odredbi predloženog kodeksa tiče se etičkih pitanja – kaže ministar zdravlja, ali i dodaje da onog kome se ne dopadaju pravila ponašanja u nekoj kući niko silom ne zadržava da ostane u njoj.

Građani odobravaju delove kodeksa koje se odnose na odnos prema pacijentima, koji kao standard postavlja ljubaznost i isključuje bahatost i oholost, na koje, kako je i sam ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević priznao, čak 90 odsto građana ima primedbe. Naravno, svi bi voleli da vide sestre i lekare u blistavo belim mantilima, ali doktori se žale da za tako nešto moraju da se stvore uslovi. Dr Milena Jauković kaže da nema potrebe da ministar zdravlja kaže ljudima da moraju da imaju čiste i uredne uniforme, naročito kada medicinske sestre sebi šiju mantile od čaršava, a veliki broj lekara uniforme nose kući na pranje.