Лекари дочекали кодекс „на скалпел”

Кодекс пословног и професионалног понашања, као и радне дисциплине, који је ових дана стигао у здравствене установе, међу лекарима и здравственим особљем дочекан је „на нож”. Оштре критике прате покушај Министарства здравља да се у наше болнице уведу и писана правила о томе како ће се запослени понашати, ословљавати, облачити на свом радном месту... Најдаље су отишли Синдикат здравства и социјалне заштите Војводине и Синдикат лекара и фармацеута који су затражили да кодекс буде повучен, јер тврде да се појединим одредбама кодекса „укидају синдикална и друга права запослених и права пацијената”.

Највише негодовања изазвала је одредба кодекса којом се каже да је „недопустиво да запослени критички оцењује рад здравствене установе и претпостављених у било којој прилици, осим на службеним састанцима, као и да је дужан да афирмативно говори о постигнутим резултатима”. О уоченим недостацима и свему што штети угледу здравствене установе дужан је да хитно обавести непосредног руководиоца, такође стоји у кодексу.

Др Дуња Циврић, председница покрајинског синдиката здравства, овакву одредбу назвала је „ускраћивањем права пацијената на информисање”, јер обавезује запослене да „искључиво афирмативно говоре о здравственој установи, чак и кад стање објективно није такво”.

Др Милена Јауковић, лекар специјалиста у Ургентном центру у Београду, замера Министарству здравља што је дало себи право да уређује ствари које су већ регулисане Кодексом Лекарске коморе. Сматра да је недопустиво да се лекарима забрањује да јавно кажу да у болници, на пример, кревет није добар или да имају све што је потребно, ако ништа од тога није истина.

– Непостојање овакве одредбе не значи да ће лекари блатити установу у којој раде, али оваква одредба може да има контраефекат. Јер, лекари и сада врло мало причају о пропустима и проблемима у здравственим установама, које јавност има право да зна, а сада ће се установе затворити још више. У нашим болницама нема реда и дисциплине, исто као што их нема ни у школама или судницама, али кодекс неће решити проблем реда и дисциплине – каже докторка Јауковић која је, иначе, после изјава у јавности о раду клинике „Дедиње”, у време када је њом руководио др Милован Бојић, добила отказ управо због јавног критиковања рада и навођења пропуста у раду. Спор и одлуку о враћању на посао добила је после много година.

Професор др Јагода Јорга, народни посланик Демократске странке и члан Одбора за здравље Скупштине Србије, сматра да поменути кодекс мора бити повучен, јер је у супротности са Законом о здравственој заштити и Кодексом професионалне етике, у којима се каже да је сваки лекар дужан да о својим запажањима о нестручним и незаконитим, као и криминогеним поступцима и активностима у области дијагностике и лечења обавести Комору и затражи правни савет и друштвену подршку.

– Лекар је одговоран пред својом савешћу, пред болесником и друштвом, а овај кодекс је преписан из кодекса неке мултинационалне компаније и апсолутно нема везе са медицином. Шта ако се здравствена установа руководи профитом и даје налог лекарима да не користе скупе лекове, да пацијенте не шаљу на скупе процедуре... Лекар је одговоран свом пацијенту, а не установи, јер, у противном, пацијент губи поверење у свог лекара. У кодексу има и смешних одредби! Како да се пацијенту који има, на пример, десет година обраћам са „ви”? Лекар је дужан да се прилагоди сваком пацијенту – наводи докторка Јорга.

Министар здравља, професор др Томица Милосављевић каже да кодекс подразумева скуп препорука о томе како ће се запослени у здравственим установама понашати и нема потребе да се повлачи. Јер, каже за „Политику”, не разуме зашто је некоме тешко да прихвати да на посао треба да долази уредан, да се на телефон на централама у болници запослени мора јавити након што телефон зазвони трећи пут, да лекар не може да прима мито, да не може да шаље пацијента у приватну ординацију када може да га лечи на клиници у коју је пацијент дошао са књижицом...

– То је класична замена теза. Синдикати немају шта да коментаришу кодекс. Није нормално, морално, али ни васпитано да на послу где проводите осам сати надлежнима не упутите ниједну примедбу, а да онда на некој трибини или телевизији изрекнете гомилу критика. Критика је допуштена у кући у којој радите. Друга замена теза: ово је пословни кодекс који доноси норме пословног понашања и бонтона, а Лекарска комора има свој Етички кодекс. Само неколико одредби предложеног кодекса тиче се етичких питања – каже министар здравља, али и додаје да оног коме се не допадају правила понашања у некој кући нико силом не задржава да остане у њој.

Грађани одобравају делове кодекса које се односе на однос према пацијентима, који као стандард поставља љубазност и искључује бахатост и охолост, на које, како је и сам министар здравља, професор др Томица Милосављевић признао, чак 90 одсто грађана има примедбе. Наравно, сви би волели да виде сестре и лекаре у блиставо белим мантилима, али доктори се жале да за тако нешто морају да се створе услови. Др Милена Јауковић каже да нема потребе да министар здравља каже људима да морају да имају чисте и уредне униформе, нарочито када медицинске сестре себи шију мантиле од чаршава, а велики број лекара униформе носе кући на прање.