Šešelj: Ispaljivao sam dimne bombe

Naoružavanje dobrovoljaca SRS-a i Teritorijalne odbrane u zapadnoj Slavoniji je pomogao general JNA u penziji, narodni heroj, Dušan Pekić, a ne Radmilo Bogdanović, kako je to Vojislav Šešelj tvrdio 1995. godine.

U jučerašnjem unakrsnom ispitivanju zaštićenog svedoka tužilaštva VS 004, lider srpskih radikala je priznao da je u žestokom obračunu sa Slobodanom Miloševićem 1994. i 1995. godine „ispaljivao dimne bombe” da bi se „unela zabuna u javnost i napakostilo protivniku” i da je jedna od tih bombi ispaljena da bi se sakrilo da je dobrovoljce SRS-a i Teritorijalnu odbranu zapadne Slavonije „otpisanim oružjem JNA” snabdevao general Dušan Pekić, koji je, kako je Šešelj juče rekao, preminuo pre dva meseca.

Šešelj je rekao i da je 9. marta 1991. godine obišao sedam srpskih sela koja su se smatrala najugroženija i da su od proleća 1991. sve do septembra na ovu teritoriju slati dobrovoljci SRS-a, a da su od septembra 1991, kada je angažovana JNA, dobrovoljci SRS-a delovali kao deo Jugoslovenske narodne armije i da su dobijali platu od JNA, kao i pripadnici Teritorijalne odbrane zapadne Slavonije.

Kako je juče objasnio, Šešelj je maskirnu uniformu nosio samo kada je obilazio dobrovoljce SRS-a.

„Tokom 1991. godine često sam nosio maskirnu uniformu i pištolj, a kad sam išao na prvu liniju fronta nosio sam kalašnjikov, nekada automat M-56, kako kad, je l’ tako? – upitao je juče Šešelj.

„Da, tako je, viđani ste sa različitim oblicima oružja”, odgovorio je svedok.

„A da li ste me ikada posle 19. maja 1992. i povlačenja JNA iz Bosne i Hercegovine videli u uniformi?”, nastavio je Šešelj.

„Pa, ne sećam se”, odgovorio je svedok.

Tužilaštvo od početka pokušava da dokaže da je Šešelj zajedno sa Slobodanom Miloševićem učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja nesrpskog stanovništva sa teritorija Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine od 1991. do 1993. godine kako bi stvorio „veliku Srbiju”, ali je svedok VS 004 juče rekao da ga nikada nije optužio da je učestvovao u nekom udruženom zločinačkom poduhvatu već da je rekao da je Šešelj tražio jedinstvo.

Ispitivanje na temu „velike Srbije” izgledalo je ovako:

Šešelj: A, je li iko drugi ikada na srpskoj političkoj sceni od 1990. godine naovamo, osim Srpske radikalne stranke, zagovarao „veliku Srbiju”?

Svedok: Koliko se ja sećam, mislim da ste to samo vi, Srpska radikalna stranka, ne sećam se da je još neko zagovarao.

Šešelj: Je li moguće da je Slobodan Milošević bio za „veliku Srbiju”?

Svedok: Mislim da ne.

Šešelj: Da li je Jovan Rašković bio za „veliku Srbiju”?

Svedok: Ne.

Šešelj: Da li je Milan Babić ikada izjavio da se zalaže za „veliku Srbiju”?

Svedok: On je uoči onog referenduma 12. maja 1991. insistirao na tome da rečenica za koju će se glasati bude da se Krajina prisajedini Srbiji, a ne Jugoslaviji, i tu smo se mi razišli sa njim. Mi smo hteli, naša želja je bila da Srbi ostanu u Jugoslaviji, a on je insistirao na tome da se Krajina pripoji Srbiji. Zbog toga su njega doživljavali tako kao da on zagovara „veliku Srbiju”, a ne ostanak u Jugoslaviji.

Šešelj: Ali, on nikada nije pomenuo „veliku Srbiju”, on je samo hteo da se Kninska krajina pripoji Srbiji, je l’ tako?

Svedok: Tačno.

Šešelj: A da li se sećate da je Narodna skupština Republike Srbije odbila zahtev, koji je on uputio, da se Srpska Krajina pripoji Srbiji?

Svedok: Da.

Šešelj: Da li se Radovan Karadžić ikada zalagao za „veliku Srbiju”?

Svedok: On se zalagao za savez srpskih zemalja.

Šešelj: Ali je prethodno insistirao na tome da oni koji žele da ostanu u Jugoslaviji da im se to omogući?

Svedok: To je u početku govorio.

Šešelj: On nikada nije tražio da se Republika Srpska pripoji Srbiji, je l’ tako?

Svedok: Ne sećam se da je takav zahtev zvanično uputio.

Šešelj: Da li se nekada ministar odbrane Veljko Kadijević zalagao za „veliku Srbiju”?

Svedok: Ne, nisam čuo.

Šešelj: Nisam mogao gluplje pitanje postaviti, je l’ tako?

Svedok: Tako.

Šešelj: Jeste li čuli za političku partiju Savez komunista, pokret za Jugoslaviju?

Svedok: Jesam.

Šešelj: Ko je formirao tu političku partiju?

Svedok: Mislim da su to bili penzionisani oficiri JNA, koliko se sećam, bio je to Branko Mamula i još neko s njim, čini mi se general (Stevan) Mirković i, tako, još neko društvo.

Šešelj: Branko Mamula, admiral, bio je ministar odbrane pre Kadijevića, je l’ tako?

Svedok: Jeste.

Šešelj:A da li se sećate da su toj partiji pripadali i aktivni generali Veljko Kadijević, (Blagoje) Adžić, (Aleksandar) Vasiljević i skoro svi ostali?

Svedok: Mislim da da.

Šešelj: Da l’ se sećate da su oficiri JNA morali da se učlane u tu partiju?

Svedok: Čuo sam to.

Šešelj: Da l’ vam je poznato da je ta partija imala plan da izvede puč i protiv Tuđmana i protiv Miloševića i preuzme vlast u Jugoslaviji?

Svedok: Čuo sam da je vojni vrh imao plan da napravi puč.

Šešelj: Da l’ vam je poznato da je vojni vrh tražio podršku u inostranstvu za taj puč, prvo na Zapadu, a onda na Istoku.

Svedok: Čuo sam.

Šešelj: Prvo su hteli podršku Amerike i NATO-a, a kad nisu uspeli da je dobiju, tražili su od Sovjetskog Saveza, pa su i tamo odbijeni. Kadijević je lično putovao u Moskvu, je l’ tako?

Svedok: Da, to sam čitao i čuo o tome.

Šešelj: Da l’ vam je poznato da se rukovodstvo Srbije bojalo vojnog puča sve dok Kadijević i Adžić nisu penzionisani?

Svedok: Nisam to znao.

Šešelj: A da li vam je poznato da u Srbiji nije bila uspešna mobilizacija 1991. zato što vlasti u Srbiji, kao federalnoj jedinici,

Miloševićev režim, uopšte nisu hteli da se angažuju na sprovođenju mobilizacije?

Svedok: Znam da mobilizacija nije uspela i da je prigovarano režimu što to nije učinjeno.

Šešelj: Kadijević je prigovarao Miloševiću, je l’ tako?

Svedok: Jeste.

Šešelj: A Milošević nije smeo da dozvoli da uspe mobilizacija da ga Kadijević ne bi oborio sa vlasti. To je jasno, je l’ tako?

Svedok: To ne znam, to Milošević zna šta je bilo.