Шешељ: Испаљивао сам димне бомбе

Наоружавање добровољаца СРС-а и Територијалне одбране у западној Славонији је помогао генерал ЈНА у пензији, народни херој, Душан Пекић, а не Радмило Богдановић, како је то Војислав Шешељ тврдио 1995. године.

У јучерашњем унакрсном испитивању заштићеног сведока тужилаштва ВС 004, лидер српских радикала је признао да је у жестоком обрачуну са Слободаном Милошевићем 1994. и 1995. године „испаљивао димне бомбе” да би се „унела забуна у јавност и напакостило противнику” и да је једна од тих бомби испаљена да би се сакрило да је добровољце СРС-а и Територијалну одбрану западне Славоније „отписаним оружјем ЈНА” снабдевао генерал Душан Пекић, који је, како је Шешељ јуче рекао, преминуо пре два месеца.

Шешељ је рекао и да је 9. марта 1991. године обишао седам српских села која су се сматрала најугроженија и да су од пролећа 1991. све до септембра на ову територију слати добровољци СРС-а, а да су од септембра 1991, када је ангажована ЈНА, добровољци СРС-а деловали као део Југословенске народне армије и да су добијали плату од ЈНА, као и припадници Територијалне одбране западне Славоније.

Како је јуче објаснио, Шешељ је маскирну униформу носио само када је обилазио добровољце СРС-а.

„Током 1991. године често сам носио маскирну униформу и пиштољ, а кад сам ишао на прву линију фронта носио сам калашњиков, некада аутомат М-56, како кад, је л’ тако? – упитао је јуче Шешељ.

„Да, тако је, виђани сте са различитим облицима оружја”, одговорио је сведок.

„А да ли сте ме икада после 19. маја 1992. и повлачења ЈНА из Босне и Херцеговине видели у униформи?”, наставио је Шешељ.

„Па, не сећам се”, одговорио је сведок.

Тужилаштво од почетка покушава да докаже да је Шешељ заједно са Слободаном Милошевићем учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања несрпског становништва са територија Хрватске, Босне и Херцеговине и Војводине од 1991. до 1993. године како би створио „велику Србију”, али је сведок ВС 004 јуче рекао да га никада није оптужио да је учествовао у неком удруженом злочиначком подухвату већ да је рекао да је Шешељ тражио јединство.

Испитивање на тему „велике Србије” изгледало је овако:

Шешељ: А, је ли ико други икада на српској политичкој сцени од 1990. године наовамо, осим Српске радикалне странке, заговарао „велику Србију”?

Сведок: Колико се ја сећам, мислим да сте то само ви, Српска радикална странка, не сећам се да је још неко заговарао.

Шешељ: Је ли могуће да је Слободан Милошевић био за „велику Србију”?

Сведок: Мислим да не.

Шешељ: Да ли је Јован Рашковић био за „велику Србију”?

Сведок: Не.

Шешељ: Да ли је Милан Бабић икада изјавио да се залаже за „велику Србију”?

Сведок: Он је уочи оног референдума 12. маја 1991. инсистирао на томе да реченица за коју ће се гласати буде да се Крајина присаједини Србији, а не Југославији, и ту смо се ми разишли са њим. Ми смо хтели, наша жеља је била да Срби остану у Југославији, а он је инсистирао на томе да се Крајина припоји Србији. Због тога су њега доживљавали тако као да он заговара „велику Србију”, а не останак у Југославији.

Шешељ: Али, он никада није поменуо „велику Србију”, он је само хтео да се Книнска крајина припоји Србији, је л’ тако?

Сведок: Тачно.

Шешељ: А да ли се сећате да је Народна скупштина Републике Србије одбила захтев, који је он упутио, да се Српска Крајина припоји Србији?

Сведок: Да.

Шешељ: Да ли се Радован Караџић икада залагао за „велику Србију”?

Сведок: Он се залагао за савез српских земаља.

Шешељ: Али је претходно инсистирао на томе да они који желе да остану у Југославији да им се то омогући?

Сведок: То је у почетку говорио.

Шешељ: Он никада није тражио да се Република Српска припоји Србији, је л’ тако?

Сведок: Не сећам се да је такав захтев званично упутио.

Шешељ: Да ли се некада министар одбране Вељко Кадијевић залагао за „велику Србију”?

Сведок: Не, нисам чуо.

Шешељ: Нисам могао глупље питање поставити, је л’ тако?

Сведок: Тако.

Шешељ: Јесте ли чули за политичку партију Савез комуниста, покрет за Југославију?

Сведок: Јесам.

Шешељ: Ко је формирао ту политичку партију?

Сведок: Мислим да су то били пензионисани официри ЈНА, колико се сећам, био је то Бранко Мамула и још неко с њим, чини ми се генерал (Стеван) Мирковић и, тако, још неко друштво.

Шешељ: Бранко Мамула, адмирал, био је министар одбране пре Кадијевића, је л’ тако?

Сведок: Јесте.

Шешељ:А да ли се сећате да су тој партији припадали и активни генерали Вељко Кадијевић, (Благоје) Аџић, (Александар) Васиљевић и скоро сви остали?

Сведок: Мислим да да.

Шешељ: Да л’ се сећате да су официри ЈНА морали да се учлане у ту партију?

Сведок: Чуо сам то.

Шешељ: Да л’ вам је познато да је та партија имала план да изведе пуч и против Туђмана и против Милошевића и преузме власт у Југославији?

Сведок: Чуо сам да је војни врх имао план да направи пуч.

Шешељ: Да л’ вам је познато да је војни врх тражио подршку у иностранству за тај пуч, прво на Западу, а онда на Истоку.

Сведок: Чуо сам.

Шешељ: Прво су хтели подршку Америке и НАТО-а, а кад нису успели да је добију, тражили су од Совјетског Савеза, па су и тамо одбијени. Кадијевић је лично путовао у Москву, је л’ тако?

Сведок: Да, то сам читао и чуо о томе.

Шешељ: Да л’ вам је познато да се руководство Србије бојало војног пуча све док Кадијевић и Аџић нису пензионисани?

Сведок: Нисам то знао.

Шешељ: А да ли вам је познато да у Србији није била успешна мобилизација 1991. зато што власти у Србији, као федералној јединици,

Милошевићев режим, уопште нису хтели да се ангажују на спровођењу мобилизације?

Сведок: Знам да мобилизација није успела и да је приговарано режиму што то није учињено.

Шешељ: Кадијевић је приговарао Милошевићу, је л’ тако?

Сведок: Јесте.

Шешељ: А Милошевић није смео да дозволи да успе мобилизација да га Кадијевић не би оборио са власти. То је јасно, је л’ тако?

Сведок: То не знам, то Милошевић зна шта је било.