Uz jorgovane i privreda može da procveta

Kraljevo – Prvu sadnicu jorgovana ove godine, ispred zgrade gradske uprave u Kraljevu, zasadio je Novak Đoković, tokom Dana tenisa. Posle su đaci i omladinci zasadili više od hiljadu sadnica ovog cveća u samom gradu, u Ibarskoj dolini, u gradskim parkovima, privatnim dvorištima... Jer, bliže se „Dani jorgovana“, a aktuelna gradska vlast, uz podršku Ministarstva inostranih poslova, želi da ovu manifestaciju, 23. po redu, učini značajnijom i masovnijom.

– Ta namera motivisana je našom željom da očuvamo tradiciju, duh Nemanjića i Jelene Anžujske, ali i da privučemo pažnju turista, poslovnih ljudi, da i kulturom pokrenemo grad pa i region – objašnjava nam Nebojša Simović, načelnik Raškog okruga.

Zato je i program ovogodišnje 23. manifestacije „Dani jorgovana“ u Kraljevu 23. maja biti znatno bogatiji. Recimo, u koloni, predvođenoj princem i princezom (najbolji đaci ovdašnje gimnazije Nađa Seizović i Luka Dragojlović) sa krunom na glavi a u kočijama i srednjovekovnoj odeždi, kraljevačkim ulicama kretaće se ugledni gosti ne samo iz Srbije već i ambasadori, gosti iz Francuske i zemalja iz regiona. Na centralnom gradskom trgu biće organizovano kolektivno venčanje a i obnova bračnog zaveta. Svečana akademija povodom „Dana jorgovana“ održaće se u sali Gradske uprave sa brojnim muzičkim umetnicima i glumcima...U kući srpsko-francuskog prijateljstva biće otvorena prigodna izložba.

Sve to zarad podsećanja na 13. vek kada je Srbija, kao i jorgovani ovih dana duž Ibarske doline, cvetala u privrednom, političkom i kulturnom pogledu. A, kreator takve politike, tih promena u pogledima i običajima Srba, bila je jedna Francuskinja, anžujskog roda o kojoj nije sačuvano mnogo istorijskih činjenica ali su ostale legende. Tako se veruje da je ona po ocu Francuskinja, rođena u Padovi, da je bila rođaka Luja Devetog i napuljsko-sicilijanskog kralja Karla Anžujskog... A, udala se oko 1250. godine za srpskog kralja Uroša Prvog, koji je, za nju i svatovsku kolonu, na putu od Budima do Deževe u Raškoj oblasti, prolazila i duž Ibarske doline. Kralj mladoženja je, kaže legenda, da bi mladi nadomestio mediteranski ambijent, naredio da se na krševitim liticama pokraj Ibra zasade plavi i beli jorgovani koji i danas, u proleće ovde cvetaju.

A, dok je posle Jelena, iz dvorova u Deževi i Brnjacima, najpre sa Urošem od koga je bila i lepša i obrazovanija, vladala srpskim zemljama a onda i samostalno zemljom od Ibra do Primorja „cvetala“ je i privreda i kultura. Pod uticajem ove princeze, katoličke vere, održavane su bliske veze sa zapadnim zemljama, trgovalo se sa Dubrovnikom, razvijalo se rudarstvo, u rudnicima su radili germanski rudari... Sagradila je kraljica Jelena oko 30 manastira, više franjevačkih poput onih u Kotoru, Baru, Ulcinju i Skadru, a od pravoslavnih najpoznatija je njena zadužbina u mestu Gradac kod Raške.

Iz braka sa Urošem rodila je petoro dece, dva potonja srpska kralja Dragutina i Milutina, a imala je i svoju školu, podučavala je sirote devojke kuvanju i drugim ženskim poslovima... Veru nije menjala, što joj tadašnji Srbi nisu zamerali, kao ni to što se uplitala u državnu politiku. Jer, bila je, što bi se danas reklo, vešta političarka, reformatorka, narodna prosvetiteljka... Upokojila se u 84. godini u Brnjacima, a mošti su joj prenete u njenu zadužbinu u manastiru Gradac, ali su kasnije odatle nestale...

Kad se sve legende o njenom životu i dugogodišnjem boravku među Srbima saslušaju, nameće se zaključak da je lepo podsticati taj kult, ali bi Kraljevu, čuje se i od aktuelnih političara, danas baš bila potrebna jedna takva, energična i obrazovana „kraljica“, pogotovo što su se menjali predsednici opština, gradonačelnici a malo se šta u životu građana nabolje kretalo. Možda i zato što nikad na tom „tronu“ nije bila žena...