Уз јорговане и привреда може да процвета

Краљево – Прву садницу јоргована ове године, испред зграде градске управе у Краљеву, засадио је Новак Ђоковић, током Дана тениса. После су ђаци и омладинци засадили више од хиљаду садница овог цвећа у самом граду, у Ибарској долини, у градским парковима, приватним двориштима... Јер, ближе се „Дани јоргована“, а актуелна градска власт, уз подршку Министарства иностраних послова, жели да ову манифестацију, 23. по реду, учини значајнијом и масовнијом.

– Та намера мотивисана је нашом жељом да очувамо традицију, дух Немањића и Јелене Анжујске, али и да привучемо пажњу туриста, пословних људи, да и културом покренемо град па и регион – објашњава нам Небојша Симовић, начелник Рашког округа.

Зато је и програм овогодишње 23. манифестације „Дани јоргована“ у Краљеву 23. маја бити знатно богатији. Рецимо, у колони, предвођеној принцем и принцезом (најбољи ђаци овдашње гимназије Нађа Сеизовић и Лука Драгојловић) са круном на глави а у кочијама и средњовековној одежди, краљевачким улицама кретаће се угледни гости не само из Србије већ и амбасадори, гости из Француске и земаља из региона. На централном градском тргу биће организовано колективно венчање а и обнова брачног завета. Свечана академија поводом „Дана јоргована“ одржаће се у сали Градске управе са бројним музичким уметницима и глумцима...У кући српско-француског пријатељства биће отворена пригодна изложба.

Све то зарад подсећања на 13. век када је Србија, као и јорговани ових дана дуж Ибарске долине, цветала у привредном, политичком и културном погледу. А, креатор такве политике, тих промена у погледима и обичајима Срба, била је једна Францускиња, анжујског рода о којој није сачувано много историјских чињеница али су остале легенде. Тако се верује да је она по оцу Францускиња, рођена у Падови, да је била рођака Луја Деветог и напуљско-сицилијанског краља Карла Анжујског... А, удала се око 1250. године за српског краља Уроша Првог, који је, за њу и сватовску колону, на путу од Будима до Дежеве у Рашкој области, пролазила и дуж Ибарске долине. Краљ младожења је, каже легенда, да би млади надоместио медитерански амбијент, наредио да се на кршевитим литицама покрај Ибра засаде плави и бели јорговани који и данас, у пролеће овде цветају.

А, док је после Јелена, из дворова у Дежеви и Брњацима, најпре са Урошем од кога је била и лепша и образованија, владала српским земљама а онда и самостално земљом од Ибра до Приморја „цветала“ је и привреда и култура. Под утицајем ове принцезе, католичке вере, одржаване су блиске везе са западним земљама, трговало се са Дубровником, развијало се рударство, у рудницима су радили германски рудари... Саградила је краљица Јелена око 30 манастира, више фрањевачких попут оних у Котору, Бару, Улцињу и Скадру, а од православних најпознатија је њена задужбина у месту Градац код Рашке.

Из брака са Урошем родила је петоро деце, два потоња српска краља Драгутина и Милутина, а имала је и своју школу, подучавала је сироте девојке кувању и другим женским пословима... Веру није мењала, што јој тадашњи Срби нису замерали, као ни то што се уплитала у државну политику. Јер, била је, што би се данас рекло, вешта политичарка, реформаторка, народна просветитељка... Упокојила се у 84. години у Брњацима, а мошти су јој пренете у њену задужбину у манастиру Градац, али су касније одатле нестале...

Кад се све легенде о њеном животу и дугогодишњем боравку међу Србима саслушају, намеће се закључак да је лепо подстицати тај култ, али би Краљеву, чује се и од актуелних политичара, данас баш била потребна једна таква, енергична и образована „краљица“, поготово што су се мењали председници општина, градоначелници а мало се шта у животу грађана набоље кретало. Можда и зато што никад на том „трону“ није била жена...