Zakup umesto vlasničkog lista

Vlasnici privatizovanih preduzeća, kao i oni koji su nekada dobili placeve, a na njima ništa nisu sagradili, plaćaće po tržišnoj ceni konverziju prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu – onako kako je Ustavni sud naložio, ali uz neke minimalne povlastice. Ako im ni to ne bude odgovaralo imaju pravo da prvi put do sada zakupe to „svoje” zemljište na 99 godina umesto da ga prevedu u trajno vlasništvo.

Ovo je predviđeno novim zakonom o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu koji je od danas na javnoj raspravi.

Plaćanje konverzije uvedeno je političkom odlukom, po mišljenju mnogih, u vreme kada je na čelu ministarstva građevinarstva bio Oliver Dulić sa namerom da se isprave greške iz privatizacije. Smatralo se da su vlasnici privatizovanih preduzeća kupujući ih jeftino došli besplatno do zemljišta na kome će višestruko da zarade.

Biznismen Milan Beko je više puta u javnosti izrekao da je konverzija zemljišta uvedena u vreme Borisa Tadića „kao isključivo revanšističko-političko rešenje” zbog Luke Beograd, koju je on privatizovao 2005.

Kako god, ta i takva konverzija, koja je podrazumevala da vlasnici preduzeća koji hoće da na mestu preduzeća zidaju stanove i kancelarije plate naknadu, nije dala očekivane rezultate. Nije pomoglo ni to što se obveznicima ove naknade izlazilo u susret i uračunavan novac koji su uložili – cena po kojoj su platili preduzeće ili ono što su uložili u plac na kome još ništa nisu sagradili. Kada su vlasnici preduzeća i investitori hteli da je plate, jer im je to bio uslov da grade, problem je bila proceniti vrednost zemljišta.

Ovu agoniju ko, koliko i da li uopšte treba da plati, prekinuo je Ustavni sud kada je ocenio da država konverziju mora da naplati po tržišnoj ceni, jer sud smatra da vlasnici privatizovanih preduzeća, njihovom kupovinom nisu stekli pravo svojine, knjiženja i raspolaganja zemljištem.

Piscima novog zakona o pretvaranju prava korišćenje u pravo svojine na građevinskom zemljištu nije ostalo ništa drugo nego da to primene. S tim što su dali pogodnost onima koje kači konverzija da za zemljište koje im služi za redovnu upotrebu ne moraju da plaćaju konverziju. Drugim rečima, tržišna cena će im biti umanjena za iznos naknade za građevinsko zemljište koje služi za redovnu upotrebu objekta, bez obzira na grad u kome se objekat nalazi. Jedini uslov jeste da je vlasnik privatizovanog preduzeća već podneo zahtev za konverziju.

Investitori, koji su svojevremeno dobili na korišćenje placeve, a na njima ništa nisu sagradili, gradovi i opštine sa niskim životnim standardom i velikim brojem nezaposlenih, mogu da umanje tržišnu vrednost. Procenat umanjenja odrediće vlada, ali to neće biti moguće tamo gde bivši vlasnici potražuju zemljište kroz restituciju.

Umanjenje ne važi za graditelje u Beogradu kojima su uglavnom devedesetih godina besplatno dati placevi na korišćenje. Tako je Bogoljubu Kariću dato zemljište na Terazijskoj terasi, a „Energoprojektu” i „Ratku Mitroviću” većina neizgrađenih placeva na Novom Beogradu.

Visinu naknade će određivati gradovi i opštine na osnovu izveštaja Poreske uprave. Polovina naplaćenog novca ići će u Fond za restituciju, a druga u budžet.

Vlasnicima privatizovanih preduzeća i investitorima je data mogućnost da zemljište na kome se nalaze njihove hale ili placeve, koje su nekada besplatno dobili na korišćenje, sada zakupe na 99 godina. Visina rente određivaće se tako što bi se iznos tržišne vrednosti nepokretnosti podelio na 99 godina i tako dobijen iznos predstavljao bi godišnju zakupninu.

I to je čini se kompromisno rešenje za izlaz iz beznadežne situacije. Zbog konverzije, koja je bila uslov za dobijanje građevinske dozvole, smatra se stoje investicije u Srbiji, a građevinska operativa sve više tone.

Činjenica je da, na primer, „Ikea” zbog konverzije nije mogla da dobije građevinsku dozvolu za plac u blizini aerodroma, pa je odlučila da prvu robnu kuću gradi kod naplatne stanice Bubanj potok. Jedan od malobrojnih u Beogradu za koga se zna da je platio konverziju jeste Dobroslav Bojović, vlasnik građevinskog preduzeća „Napred”. On je za četrdesetak ari na Novom Beogradu platio 750.000 evra.

Prema podacima katastra u Srbiji je podneto oko 14.672 zahteva za konverziju uz nadoknadu.Podaci Uprave za trezor Ministarstva finansija iz 2012. godine pokazuju da je do tada izvršeno 929 transakcija uglavnom u unutrašnjosti i naplaćeno 258,3 miliona dinara.