Закуп уместо власничког листа

Власници приватизованих предузећа, као и они који су некада добили плацеве, а на њима ништа нису саградили, плаћаће по тржишној цени конверзију права коришћења у право својине на земљишту – онако како је Уставни суд наложио, али уз неке минималне повластице. Ако им ни то не буде одговарало имају право да први пут до сада закупе то „своје” земљиште на 99 година уместо да га преведу у трајно власништво.

Ово је предвиђено новим законом о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту који је од данас на јавној расправи.

Плаћање конверзије уведено је политичком одлуком, по мишљењу многих, у време када је на челу министарства грађевинарства био Оливер Дулић са намером да се исправе грешке из приватизације. Сматрало се да су власници приватизованих предузећа купујући их јефтино дошли бесплатно до земљишта на коме ће вишеструко да зараде.

Бизнисмен Милан Беко је више пута у јавности изрекао да је конверзија земљишта уведена у време Бориса Тадића „као искључиво реваншистичко-политичко решење” због Луке Београд, коју је он приватизовао 2005.

Како год, та и таква конверзија, која је подразумевала да власници предузећа који хоће да на месту предузећа зидају станове и канцеларије плате накнаду, није дала очекиване резултате. Није помогло ни то што се обвезницима ове накнаде излазило у сусрет и урачунаван новац који су уложили – цена по којој су платили предузеће или оно што су уложили у плац на коме још ништа нису саградили. Када су власници предузећа и инвеститори хтели да је плате, јер им је то био услов да граде, проблем је била проценити вредност земљишта.

Ову агонију ко, колико и да ли уопште треба да плати, прекинуо је Уставни суд када је оценио да држава конверзију мора да наплати по тржишној цени, јер суд сматра да власници приватизованих предузећа, њиховом куповином нису стекли право својине, књижења и располагања земљиштем.

Писцима новог закона о претварању права коришћење у право својине на грађевинском земљишту није остало ништа друго него да то примене. С тим што су дали погодност онима које качи конверзија да за земљиште које им служи за редовну употребу не морају да плаћају конверзију. Другим речима, тржишна цена ће им бити умањена за износ накнаде за грађевинско земљиште које служи за редовну употребу објекта, без обзира на град у коме се објекат налази. Једини услов јесте да је власник приватизованог предузећа већ поднео захтев за конверзију.

Инвеститори, који су својевремено добили на коришћење плацеве, а на њима ништа нису саградили, градови и општине са ниским животним стандардом и великим бројем незапослених, могу да умање тржишну вредност. Проценат умањења одредиће влада, али то неће бити могуће тамо где бивши власници потражују земљиште кроз реституцију.

Умањење не важи за градитеље у Београду којима су углавном деведесетих година бесплатно дати плацеви на коришћење. Тако је Богољубу Карићу дато земљиште на Теразијској тераси, а „Енергопројекту” и „Ратку Митровићу” већина неизграђених плацева на Новом Београду.

Висину накнаде ће одређивати градови и општине на основу извештаја Пореске управе. Половина наплаћеног новца ићи ће у Фонд за реституцију, а друга у буџет.

Власницима приватизованих предузећа и инвеститорима је дата могућност да земљиште на коме се налазе њихове хале или плацеве, које су некада бесплатно добили на коришћење, сада закупе на 99 година. Висина ренте одређиваће се тако што би се износ тржишне вредности непокретности поделио на 99 година и тако добијен износ представљао би годишњу закупнину.

И то је чини се компромисно решење за излаз из безнадежне ситуације. Због конверзије, која је била услов за добијање грађевинске дозволе, сматра се стоје инвестиције у Србији, а грађевинска оператива све више тоне.

Чињеница је да, на пример, „Икеа” због конверзије није могла да добије грађевинску дозволу за плац у близини аеродрома, па је одлучила да прву робну кућу гради код наплатне станице Бубањ поток. Један од малобројних у Београду за кога се зна да је платио конверзију јесте Доброслав Бојовић, власник грађевинског предузећа „Напред”. Он је за четрдесетак ари на Новом Београду платио 750.000 евра.

Према подацима катастра у Србији је поднето око 14.672 захтева за конверзију уз надокнаду.Подаци Управе за трезор Министарства финансија из 2012. године показују да је до тада извршено 929 трансакција углавном у унутрашњости и наплаћено 258,3 милиона динара.