Bojan Pajtić umesto VANU osniva VANUK

Novi Sad – Pokrajinska vlast ponovo insistira na Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti (VANU), koja bi ovog puta u svom nazivu dobila nastavak, to jest reč „kultura”, pa bi tako umesto VANU stigao VANUK. Kako je to saopšteno juče posle sednice pokrajinske vlade kojoj je predsedavao Bojan Pajtić, utvrđen je nacrt pokrajinske skupštinske odluke o osnivanju javne ustanove „Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture” i biće upućen Skupštini Vojvodine na razmatranje i usvajanje.

Pravni osnov za donošenje ove odluke, dodaje se u saopštenju, sadržan je u članu 17. Statuta APV i članu 4. Zakona o javnim službama.

„Javna ustanova VANUK osniva se u cilju unapređenja oblasti nauke, umetnosti i kulture na teritoriji pokrajine, a njen rad se zasniva na principima i tradicijama organizovanja naučne, umetničke i kulturne delatnosti savremenog evropskog prostora”, saopšteno je iz pokrajinske vlade, koja navodi i da se radom VANUK-a „stvaraju uslovi za obezbeđenje ravnopravnosti poštovanja kultura nacionalnih manjina koje postoje u APV”.

„Očigledno je da Pajtić tera šegu sa odlukom Ustavnog suda Srbije, da mu ne pada na pamet da sprovodi odluku tog suda i da i dalje misli da stvara nekakav vojvođanski identitet. To je čist bezobrazluk”, kaže za „Politiku” poslanik Milenko Jovanov, potpredsednik Demokratske stranke Srbije.

Ta stranka je svojevremeno tražila ocenu ustavnosti statuta APV iz 2009. godine, smatrajući, između ostalog, spornim i uvođenje VANU u taj akt.

Deo tog statuta Ustavni sud je 2012. godine i osporio, ukazujući u jednom od segmenata da pokrajina nema nadležnost u nauci, tako da ne može ni da finansira ustanove u toj oblasti, kojoj pripada i VANU.

Statut Vojvodine je 2014. godine izmenjen i, kako se tvrdi, usklađen sa Ustavom, a VANU je problem sa finansiranjem rešio tako što se transformisao u udruženje građana. Pod sličnim nazivom, ali uz iste aktere i ciljeve, to udruženje se naziva „Akademija nauka, umetnosti i kulture Vojvodine” (ANKUV) i finansira se iz pokrajinskog budžeta.

Objašnjavajući zašto se insistira na vojvođanskoj akademiji, potpredsednik pokrajinske vlade Branislav Bogaroški (LSV) najpre tvrdi da je tu sve u skladu sa statutom iz 2014. i pozitivnim zakonskim propisima.

„AP Vojvodina treba da ima svoju, regionalnu akademiju. U zemlji gde postoje problemi sa obrazovanjem i gde je mnogo funkcionalno nepismenih, suludo je insistirati na tome da takva akademija ne sme da bude osnovana”, dodaje Bogaroški u izjavi za „Politiku”, navodeći da je „svako ulaganje u nauku ulaganje u budućnost zemlje”.

Međutim, i opozicioni SNS, kao i DSS, smatra da se iza ove namere o osnivanju „nove” VANU krije nešto drugo.

„Ogranak DS-a u Vojvodini, sa Bojanom Pajtićem na čelu, posle više od deset godina vlasti pokušava da razgradi državu Srbiju. To su pokazali kada su usvajali statut 2009. godine, koji je posle u dve trećine dela proglašen neustavnim. Tada su vodili računa o Ustavu Srbije koliko i bilo koja druga strana država. Nedavno su upotrebu srpskih simbola, predviđenih statutom iz 2014. godine, na volšeban način sprečili. A danas smo svedoci da ponovo donose odluku o vojvođanskoj akademiji”, kaže poslanik SNS-a Vladimir Galić za „Politiku”.

Akademije nauka i umetnosti se uvek vezuju za naciju i državu i tako je, kako kaže, još od Luja Četrnaestog, kad je osnovana prva akademija u Francuskoj.

„Kada se stvara država, mora se imati intelektualna elita, a ona se stvara kroz akademiju. Zašto se sada ovo radi u Vojvodini? Izgleda da tu neki nastoje da stvore svoju intelektualnu elitu ili možda žele da udome političke istomišljenike, koji svojim naučnim radom ne mogu da uđu u Srpsku akademiju nauka i umetnosti”, dodaje Galić.   

On ističe se u članu 17 statuta na koji se pokrajinska vlada poziva, a koji govori o osnivanju ustanova APV, misli na osnivanje naučnih instituta. Pokrajina može da osnuje naučni institut i po članu 41. Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, ali se, ističe, akademija nigde ne pominje.

------------------------------------------------------------------------------------- 

Sud: javne službe nisu u vezi sa delatnošću akademije

Ocenjujući ustavnost VANU u statutu Vojvodine, Ustavni sud je 2012. godine razmatrao i odredbe iz Zakona o javnim službama, na koji se i sada poziva pokrajinska vlada. Sud je u obrazloženju tada, između ostalog, zaključio da se zakonom ustanovljeni koncept javnih službi „ne može dovesti u vezu ni sa delatnošću akademije nauka i umetnosti, niti sa načinom upravljanja ovom institucijom”.

------------------------------------------------------------------------------------- 

Postoji jedan SANU

Novi Sad – „Nisam ja u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti zato što sam iz Vojvodine, zato što ’neko treba da bude iz Vojvodine’. Ne, nego zato što sam možda jedan od boljih matematičara. To je razlog, a ne da li sam teritorijalno ovde ili onde”, kaže prof. dr Stevan Pilipović, novi predsednik novosadskog Ogranka SANU. Nakon što je njegov izbor među akademicima u Novom Sadu potvrđen na aprilskoj skupštini Akademije u Beogradu, on u razgovoru za „Politiku” ističe da postoji jedan SANU i da su aktivnosti Ogranka ujedno i aktivnosti SANU, i obratno.

„Mi ovde pokrivamo Vojvodinu, podižemo taj deo kao deo jedne celine, a ne kao odvojene oblasti”, dodaje Pilipović.

Stevan Pilipović (Foto S. Kovačević)

Ali Ogranak je, po njegovim rečima, u proteklom periodu izgubio znatno više članova nego što je primio novih, tako da je njihovo predstavljanje i prijem od vitalnog značaja i jedna od najvažnijih aktivnosti koja predstoji.

„Želim da se čujemo i u Beogradu. Da se razbije ta separatna priča koja pokušava da odvoji naše aktivnosti. Želim da iskoristimo u većoj meri kapacitete Akademije. Imaćemo divnu saradnju – planiramo je, i sa Pokrajinom, Gradom, Maticom srpskom i Univerzitetom u Novom Sadu. To su institucije koje želimo da više uključimo”, navodi predsednik Ogranka.

Insistiraće, dodaje, i na izmenama dokumenta „Pravila” o radu Ogranka u okviru Statuta SANU, tako da se dobije više prava i obaveza: „Želimo da se drugačije organizujemo. Recimo, dobio sam poziv iz Banjaluke, Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, da uspostavimo saradnju. Naravno, to će biti saradnja SANU, ali će dogovor možda nositi Ogranak.”

Na pitanje o saradnji sa članovima nekadašnje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU) koja je transformisana u udruženje građana pod nazivom Akademija nauka, kulture i umetnosti Vojvodine (ANKUV), kada je Ustavni sud osporio nadležnost Vojvodine da finansira VANU, Pilipović kaže da se tu radi o grupama naučnika i da ne vidi potrebu da se takvi odnosi politizuju.

„Čak mi je malo smetalo što se tome davao neki veliki značaj. Ja sarađujem sa naučnicima u celom svetu. Zašto ne bih sarađivao sa naučnicima u Vojvodini, celoj Srbiji? Dakle, saradnja je moguća. Institucionalna saradnja – da”, navodi predsednik Ogranka SANU.

Ogranak SANU u Novom Sadu ima 21 člana, među njima i prof. dr Tibora Varadija koji, objašnjava Pilipović, zbog obaveza u nastavi u Budimpešti nije bio u aktivnom sastavu, ali ga je sada zamolio da dođe i drži predavanja. U zgradi Platoneuma, zadužbini vladike Platona Atanackovića u kome je od 1992. godine sedište Ogranka, danas nema nijednog istoričara, ni umetnika. „Kako to prebroditi, ko je ovde kompetentan da predloži umetnika za člana Ogranka SANU”, pita se Pilipović, ocenjujući to objektivnim problemom za čije bi rešenje trebalo animirati širi krug stručnjaka iz oblasti umetnosti a posebno u SANU u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti.

Važno je, smatra, poboljšati saradnju i sa novosadskim univerzitetom, i uključiti akademike u savetodavna tela Pokrajine, samog univerziteta... Pri tome treba voditi računa o kriterijumima za vrednovanje naučnih rezultata: „Tu lestvicu sam dizao veoma visoko. Ne bih voleo da uđem u neku ličnu diskusiju, ali bilo je preterivanja. U Vojvodini se za neke ljude priča da su izvanredni, a ja znam da nisu. Dakle, ima tu i samohvalisanja i nekog provincijalizma. To je nešto što pokušavamo da razbijemo sa većom međusobnom komunikativnošću.”

------------------------------------------------------------------------------------- 

Ko su krivci

„Nedostaju nam kompjuteri, potrebna nam je bolja internet veza, a svakako nam je potrebno i veće angažovanje svih članova Akademije. Ne mislim da su država i pokrajina jedini krivci za loše stanje u nauci i umetnosti. Mislim da smo mi naučnici i umetnici prilično odgovorni. Nismo se nametnuli, nismo ponudili jasne programe. Država i pokrajina treba da kroz aktivniju saradnju sa SANU i Ogrankom istaknu svoju zahteve, ali i da prihvataju stavove koje im mi nudimo. Krivi su ako to ne čine”, kaže Pilipović.