Pomračenje slave

Nikola Rađen je mukotrpno gradio svoju karijeru i stvarao ime. Kad je osnovna škola u koju je išao slavila 35 godina postojanja pozvan je da đacima preda priznanja.

Sada je, verovatno, nepoželjan gost u finim kućama. Otkriveno je da je upotrebljavao kokain. I mada to ne utiče na sportske mogućnosti biće kažnjen. Kakva će mu biti kazna odrediće Svetska plivačka federacija (Fina) u čijoj je nadležnosti i vaterpolo.

To što je posegao za drogom nije dobro. Dobro je što je imao smelosti da prizna da je pogrešio. I što nije svaljivao krivicu na druge.

Obećao je da će da se popravi. Prilika treba da mu se pruži.

Neće mu biti lako. Ali, nije mu bilo lako ni u bazenu. Od debeljuce s krivom kičmom izrastao je u momka i po, a kao vaterpolista u igrača i po.

Sa 17 godina je iz Vojvodine prešao u Partizan. U velikom klubu su primetili da od njega može nešto da bude. I postao je as!

Ušao je u reprezentaciju u kojoj su bili svetski velemajstori poput Vujasinovića, Savića, Šapića... I uskoro, posle Olimpijskih igara 2008, bio je među onima, koji su, predvođeni kapitenom Udovičićem, preuzeli težak zadatak – da nastave tamo gde je jedno od najslavnijih pokolenja našeg sporta uzdiglo srpski vaterpolo.

I uspeli su! Rađen je bio jedan od nezamenljivih u toj ekipi koja je zablistala već na samom početku postavši svetski prvak 2009. To smo, razume se, svi želeli, ali je retko ko očekivao takav ishod.

Na svakom sledećem ispitu koji je imao naš vaterpolo, bilo reprezentacija, bilo klub, Rađen je bio među onima koji su zaslužili najvišu ocenu. Na poslednja dva evropska prvenstva (2012. i 2014) Srbija je trijumfovala, jedan je od najzaslužnijih koji su načinili podvig donevši 2011. Partizanu sedmu titulu evropskog prvaka, priželjkivanu tri i po decenije, a 2013. je obavio lavovski deo posla da to ostvari i Crvena zvezda.

I uvek je bio besprekoran. Nije imao ispade. Čak je pružao možda i više nego što se očekivalo. Kao beku njegov glavni zadatak je da ukroti protivničkog centra. Ne samo što je to uglavnom uspevao, nego je često i postizao pogotke, neke i od presudne važnosti, udarcima iz daljine.

Nažalost, van bazena, ispostavilo se, Rađen nije bio tako disciplinovan, nije imao tako jaku volju da odoli sablazni. Droga ga je zavela.

Jasno, sam je najveći krivac što je zagrizao taj mamac. Ali, ruku na srce, za to su neki znali. I ćutali su. Možda su ga i podsticali, prikrivali... Oni neće biti pozvani na odgovornost. Ostaće verovatno i dalje „bolećivi” prema onima koji podlegnu jednoj od najgorih pošasti savremenog sveta.

Nažalost, zabranjeno voće mami, a još se i čuju javni pozivi da se korišćenje nekih droga dozvoli. I ko zna šta će biti dalje, jer ono što je stolećima bilo za rezil odskora je proglašeno za ponos.

Rađen je pomračio svoju slavu, a i našeg sporta. Kad bi to bio poslednji slučaj...