Помрачење славе

Никола Рађен је мукотрпно градио своју каријеру и стварао име. Кад је основна школа у коју је ишао славила 35 година постојања позван је да ђацима преда признања.

Сада је, вероватно, непожељан гост у финим кућама. Откривено је да је употребљавао кокаин. И мада то не утиче на спортске могућности биће кажњен. Каква ће му бити казна одредиће Светска пливачка федерација (Фина) у чијој је надлежности и ватерполо.

То што је посегао за дрогом није добро. Добро је што је имао смелости да призна да је погрешио. И што није сваљивао кривицу на друге.

Обећао је да ће да се поправи. Прилика треба да му се пружи.

Неће му бити лако. Али, није му било лако ни у базену. Од дебељуце с кривом кичмом израстао је у момка и по, а као ватерполиста у играча и по.

Са 17 година је из Војводине прешао у Партизан. У великом клубу су приметили да од њега може нешто да буде. И постао је ас!

Ушао је у репрезентацију у којој су били светски велемајстори попут Вујасиновића, Савића, Шапића... И ускоро, после Олимпијских игара 2008, био је међу онима, који су, предвођени капитеном Удовичићем, преузели тежак задатак – да наставе тамо где је једно од најславнијих поколења нашег спорта уздигло српски ватерполо.

И успели су! Рађен је био један од незаменљивих у тој екипи која је заблистала већ на самом почетку поставши светски првак 2009. То смо, разуме се, сви желели, али је ретко ко очекивао такав исход.

На сваком следећем испиту који је имао наш ватерполо, било репрезентација, било клуб, Рађен је био међу онима који су заслужили највишу оцену. На последња два европска првенства (2012. и 2014) Србија је тријумфовала, један је од најзаслужнијих који су начинили подвиг доневши 2011. Партизану седму титулу европског првака, прижељкивану три и по деценије, а 2013. је обавио лавовски део посла да то оствари и Црвена звезда.

И увек је био беспрекоран. Није имао испаде. Чак је пружао можда и више него што се очекивало. Као беку његов главни задатак је да укроти противничког центра. Не само што је то углавном успевао, него је често и постизао поготке, неке и од пресудне важности, ударцима из даљине.

Нажалост, ван базена, испоставило се, Рађен није био тако дисциплинован, није имао тако јаку вољу да одоли саблазни. Дрога га је завела.

Јасно, сам је највећи кривац што је загризао тај мамац. Али, руку на срце, за то су неки знали. И ћутали су. Можда су га и подстицали, прикривали... Они неће бити позвани на одговорност. Остаће вероватно и даље „болећиви” према онима који подлегну једној од најгорих пошасти савременог света.

Нажалост, забрањено воће мами, а још се и чују јавни позиви да се коришћење неких дрога дозволи. И ко зна шта ће бити даље, јер оно што је столећима било за резил одскора је проглашено за понос.

Рађен је помрачио своју славу, а и нашег спорта. Кад би то био последњи случај...