Medijacija – kad unuk zagrli dedu

Subotica – Sudija Vesna Marković ima za devizu kinesku mudrost da je „sudski spor sramno priznanje da stranke nisu umele naći dogovor” i zato odoru delioca pravde rado zamenjuje za posredovanje, u kome emocije preplavljuju suprotstavljene stranke – sve dok na kraju ne dođu do zajedničkog rešenja, koje se gotovo bez izuzetka i poštuje. Sudija Marković je koordinator Odeljenja za medijaciju pri Opštinskom sudu u Subotici i sa još devet kolega prošla je trostepenu obuku za medijatora, a potom i za trenera medijatora.

Sudija Vesna Marković kaže za naš list da posao medijatora nije „rezervisan” za sudije, iako za sada u našoj zemlji uglavnom samo oni to rade, već da se njime, uz određenu obuku, mogu baviti svi koji žele da posreduju i koji imaju sposobnost da saslušaju, razumeju stranke i zajedno sa njima dođu do rešenja. Medijacija je, kaže Markovićeva, neformalan, poverljiv postupak na koji su se saglasile obe strane, može da se započne u bilo kojoj fazi sudskog spora, tokom njega se ne vodi zapisnik, ali dogovor koji se na kraju „stavlja na papir” može da ima snagu sudske odluke. Prednost medijacije je i da se do rešenja mora doći u roku od 30 dana, a ukoliko se sporazum ne postigne tada se stranke upućuju nazad na sudski postupak.

– Medijacija je u svetu pretežan način rešavanja konflikata. Uostalom, i stav EU je da je medijacija obavezna. U našoj zemlji, od oktobra 2003. do decembra 2006, medijacijom su rešeni sporovi u kojima je ukupna vrednost sporne imovine bila 33,1 milion evra. Dakle, ta imovina bila bi zarobljena da medijacijom nije došlo do dogovora. Samo u Subotici, u 2004, tako je „oslobođeno” oko 70.000 evra – kaže sudija Marković.

– Subotički Opštinski sud ima godišnje više od 30.000 predmeta, po čemu je jedan od većih u zemlji. Zato medijacija predstavlja uštedu za stranke u vremenu, novcu, ali i nerviranju – navodi za „Politiku” predsednik ovog suda Ivan Bogosavljev.

Kako kaže sudija Marković, medijacijom nastoje da pronađu sam koren, uzrok sukoba i da tako dođu do rešenja. Zbog toga se medijacija odvija ne u sudnici, već u posebnoj „dnevnoj sobi” u sudu, gde se strankama služe kafa i sokovi.

– Imali smo situaciju da su u sporu tri generacije jedne porodice, zbog imovine. Sve strane su pristale na medijaciju, došla je i šira rodbina. Spor koji je trajao godinama, a zbog koga niko ni sa kim u porodici nije pričao, uspeli smo da rešimo. Pomirili su se otac i ćerka, a unuk je zagrlio dedu! Možda nije profesionalno, ali smo na kraju i mi plakali – kaže Vesna Marković, uz napomenu da ovaj posao može da bude veoma emotivno iscrpljujući.

Na postupak medijacije pristale su i dve stranke koje su dugo bile u sporu. Medijator je primetio da se oni i privatno poznaju i zaključio da verovatno u njihovim ranijim odnosima treba tražiti koren sukoba, pa je insistirao na tome. Pokazalo se da je jedna strana uvređena jer – nije pozvana na slavu. Pomirenje je brzo postignuto. Iskustva iz medijacije ukazuju da na ove dogovore niko ne ulaže žalbu, pa nema potrebe da se angažuje izvršno odeljenje suda, kako bi se obezbedilo poštovanje dogovora.