Niško zdravstvo svedok burne istorije

Niš – Navršilo se 115 godina od osnivanja Pasterovog zavoda u Nišu. Krajem proleća 1900. godine na inicijativu pukovnika dr Mihajla Mike Markovića, načelnika Sanitetskog odeljenja Ministarstva vojnog i odlukom vlade Kraljevine Srbije u sklopu Moravske stalne vojne bolnice u Nišu, kao prva preventivno-medicinska ustanova u našoj zemlji osnovan je Kraljevski vojni Pasterov zavod.

Ovih dana obeležen je značajan jubilej ove ustanove, čija je zgrada rekonstruisana i uređena.

Pasterov zavod u Nišu, prvi u Srbiji i na Balkanu, počeo je da radi 7. juna 1900. godine. Petnaest godina ranije otvoren je takav zavod u Parizu, koji je bio prvi u svetu. Pre Niša ovakva ustanova radila je krajem 19. veka jedino u Moskvi, Petrogradu, Odesi, Budimpešti, Njujorku i Čikagu.

Sam čin osnivanja Pasterovog zavoda u Nišu u istoriji je okarakterisan kao hrabar korak koji je izuzetno doprineo da se Srbija svrsta u red modernih država. U tom periodu naša zemlja je imala 80 odsto nepismenog stanovništva, teške higijensko-epidemiološke prilike i nestabilnu političku situaciju.

Danas tradiciju i dostignuća Pasterovog zavoda, koji je bio preteča svih ustanova preventivne medicine u Srbiji, neguje i nastavlja Institut za javno zdravlje u Nišu, koji je renovirao objekat.

Ovih dana u Vojnoj bolnici u Nišu organizovan je pomen žrtvama pegavog tifusa tokom Prvog svetskog rata. Njima u čast, u najtežim ratnim uslovima, oboleli od tifusa i kolege medicinski radnici podigli su spomenik – piramidu, koja stoji i danas na ulazu u ovu zdravstvenu ustanovu. Želeli su da sačuvaju sećanje na sve nastradale pripadnike srpske vojske i civile u Velikom ratu.

Tokom trajanja Prvog svetskog rata u ovoj ustanovi radilo je 1.889 medicinskih i nemedicinskih radnika. Odmah posle Cerske i Kolubarske bitke, nakon preseljenja ratne prestonice Srbije iz Beograda u Niš, svi zaposleni u Moravskoj stalnoj vojnoj bolnici bili su angažovani na zbrinjavanju stradalnika.

Na veliku nesreću, sa ranjenicima je u Niš stigla i epidemija pegavog tifusa. Od „pegavca“ je krajem jeseni i početkom zime 1914. i u prvim mesecima 1915. godine umiralo između 50 i stotinu ljudi dnevno. Udar epidemije bio je u martu i aprilu druge ratne godine kada je bilo najteže – dnevno je umiralo čak i po 500 obolelih.

Epidemija je posle naređenja vojnog saniteta o formiranju mešovitog veća za suzbijanje tifusa zaustavljena, ali je bolnica pretrpela veliki gubitak – od posledica tifusa preminuli su tadašnji upravnik pukovnik dr Jevgenij Bronovački i jedan broj vrsnih lekara i medicinskih sestara i bolničara.