Нишко здравство сведок бурне историје

Ниш – Навршило се 115 година од оснивања Пастеровог завода у Нишу. Крајем пролећа 1900. године на иницијативу пуковника др Михајла Мике Марковића, начелника Санитетског одељења Министарства војног и одлуком владе Краљевине Србије у склопу Моравске сталне војне болнице у Нишу, као прва превентивно-медицинска установа у нашој земљи основан је Краљевски војни Пастеров завод.

Ових дана обележен је значајан јубилеј ове установе, чија је зграда реконструисана и уређена.

Пастеров завод у Нишу, први у Србији и на Балкану, почео је да ради 7. јуна 1900. године. Петнаест година раније отворен је такав завод у Паризу, који је био први у свету. Пре Ниша оваква установа радила је крајем 19. века једино у Москви, Петрограду, Одеси, Будимпешти, Њујорку и Чикагу.

Сам чин оснивања Пастеровог завода у Нишу у историји је окарактерисан као храбар корак који је изузетно допринео да се Србија сврста у ред модерних држава. У том периоду наша земља је имала 80 одсто неписменог становништва, тешке хигијенско-епидемиолошке прилике и нестабилну политичку ситуацију.

Данас традицију и достигнућа Пастеровог завода, који је био претеча свих установа превентивне медицине у Србији, негује и наставља Институт за јавно здравље у Нишу, који је реновирао објекат.

Ових дана у Војној болници у Нишу организован је помен жртвама пегавог тифуса током Првог светског рата. Њима у част, у најтежим ратним условима, оболели од тифуса и колеге медицински радници подигли су споменик – пирамиду, која стоји и данас на улазу у ову здравствену установу. Желели су да сачувају сећање на све настрадале припаднике српске војске и цивиле у Великом рату.

Током трајања Првог светског рата у овој установи радило је 1.889 медицинских и немедицинских радника. Одмах после Церске и Колубарске битке, након пресељења ратне престонице Србије из Београда у Ниш, сви запослени у Моравској сталној војној болници били су ангажовани на збрињавању страдалника.

На велику несрећу, са рањеницима је у Ниш стигла и епидемија пегавог тифуса. Од „пегавца“ је крајем јесени и почетком зиме 1914. и у првим месецима 1915. године умирало између 50 и стотину људи дневно. Удар епидемије био је у марту и априлу друге ратне године када је било најтеже – дневно је умирало чак и по 500 оболелих.

Епидемија је после наређења војног санитета о формирању мешовитог већа за сузбијање тифуса заустављена, али је болница претрпела велики губитак – од последица тифуса преминули су тадашњи управник пуковник др Јевгениј Броновачки и један број врсних лекара и медицинских сестара и болничара.