Intervju pred Teslinom urnom

Šta znamo o naizmeničnoj struji? Malo, ili gotovo ništa. Jedan od najrevolucionarnijih izuma naučnika svetskog glasa Nikole Tesle teško da može da izbori svoje mesto u našoj opštoj kulturi pored tako atraktivne teme kao što je pitanje – njegove urne. Gde ona treba da bude smeštena i ko sme pred njom i kako da se slika? Urna je glavni junak fotografija koje su se juče munjevitom brzinom proširile – od zvaničnog sajta Srpske pravoslavne crkve do brojnih portala i sajtova.

Na dva snimka od 14. aprila ove godine, četvoro mladih ljudi sede u Muzeju Nikole Tesle, ispred Tesline urne, ali od toga šta oni rade napravljena je prava rašomonijada. Četvorka pored urne, među kojima su bili i muzičar Robert Aiki Obri Lov, poznatiji kao Ličens, i voditeljka radija B92 Una Senić, bili su učesnici festivala „Rezonajt“.

Na „tviter” nalogu ovog festivala, koji se bavi muzikom, umetnošću, novim tehnologijama kroz koncerte, radionice, i druge programe, navedeno je, ispod fotografije, koja je u kasnim satima osvanula na sajtu SPC – da je u pitanju intervju sa muzičarom Ličensom. „Fejsbuk” grupa „Hipnoterapija“ preuzela je drugu fotografiju koja je takođe objavljena na sajtu SPC, sa istim učesnicima i na istom mestu. U opisu slike na engleskom otprilike stoji: „Navođena fantazija ’Prolazak kroz nulu’ sa Robertom Aiki Obri Lovom aka Ličensom Muzej Nikole Tesle”. Jedini komentar ispod slike je „Neverovatna seansa“.

I Srpskoj pravoslavnoj crkvi se učinilo da je seansa neverovatna. S tim da su mladi bili oduševljeni svojim umetničkim izrazom, a SPC prilikom da poentira i pojasni građanstvu i vernicima zašto urnu treba prebaciti u Hram Svetog Save.

Prema crkvenom tumačenju, na „slikama se vidi ’meditacija’ sa evidentnim prisustvom spiritizma, pa i nekromantije”. Konačno, direktor Muzeja Nikola Tesla Branimir Jovanović u izjavi za naš list navodi da koliko god fotografije nekima izgledale mračno, ništa se nedolično u muzeju nije desilo, niti on smatra da su same fotografije neprimerene.

Oglasila se i direktorka festivala „Rezonajt“ Marija Jelesijević u pokušaju da demistifikuje okupljanje pred Teslinom urnom.

„Fotografija koja je zloupotrebljena na sajtu SPC ne prikazuje nikakav performans, već intervju za video-dokumentaciju festivala koja se radi svake godine u okviru naše produkcije, za potrebe godišnjeg dokumentarnog filma o festivalu. Dozvolu za snimanje smo dobili od muzeja“, navodi se u saopštenju „Rezonajt“ festivala. 

Sve je dodatno začinila prethodna izjava Nikole Nikodijevića, predsednika Skupštine grada Beograda, na raspravi gradske skupštine o podizanju spomenika Tesli – da se sa Teslinom urnom postupa kao na „satanističkim ritualima“. Uzalud je Nikodijević posle objašnjavao da je te reči izgovorio u afektu. Jednom izgovorena reč satanizam naselila se u medijski prostor. Tako se muzičar Ličens našao u situaciji da objašnjava srpskim novinarima da nije satanista, a direktor muzeja Nikole Tesle da odgovara na pitanja o umetničkim slobodama i njihovim granicama.

Seansa, performans ili intervju (Foto sajt SPC)

Branimir Jovanović objašnjava za „Politiku“ da se rukovodstvu muzeja obratila organizatorka festivala „Rezonajt“ sa molbom da se grupi umetnika, učesnika festivala, među kojima je bila i ona, dopusti da prođu kroz muzej i naprave nekoliko fotografija.

– Umetnici su želeli da imaju neku vrstu doživljaja u susretu sa onim što mi u muzeju čuvamo, da se inspirišu, otprilike nam je tako objašnjeno. Doneli smo odluku da im dozvolimo dolazak u muzej jer radi se o festivalu koji se organizuje već nekoliko godina i ima dobru saradnju i sa drugim gradskim institucijama kulture gde se održavaju njihovi programi: Domom omladine, Muzejom kinoteke, Kolarčevom zadužbinom. Tokom njihovog boravka u muzeju ništa se neprilično nije dogodilo. Trudimo se da izađemo u susret zahtevima umetnika, a ima mnogo onih koji žele da dođu u muzej, koji snimaju filmove, pišu knjige, komponuju. Ali, trudimo se i da se ništa nedostojno ne dešava u muzeju – kaže Jovanović.

On veruje da su Nikodijevićeve reči o „satanističkim ritualima“ u muzeju bile nezgrapna formulacija, izgovorena u brzini, ali poziva gradske čelnike ukoliko sumnjaju da se u muzeju dešavaju bilo kakve neprilične stvari da dođu, porazgovaraju sa upravom, daju svoje primedbe i sugestije.

– Pitanje je tu gde su granice umetničke slobode, ali je još ozbiljnije pitanje koje se krije iza cele ove priče polemika oko toga treba li Teslina urna da bude u muzeju. Voleli bismo da na tom planu imamo ozbiljnu, zajedničku raspravu u kojoj će oni koji smatraju da urna ne treba da bude u muzeju izneti ozbiljne argumente, kao što će ih izložiti i oni koji smatraju da treba ovde da ostane. Da to bude pitanje oko kojeg ćemo naći zajedničko rešenje, a ne oko kojeg ćemo se deliti – kaže Jovanović.

Sadržaj pomenutih fotografija za srpsku crkvu je, međutim, još jedan dokaz da posmrtnim ostacima Nikole Tesle nije mesto u muzeju, već pred Hramom Svetog Save, što je Sveti arhijerejski sabor dva puta zvanično i zatražio, jer se neprimereno čuvaju u muzeju. Kao i da priče o „satanističkim ritualima“ nisu za podsmeh.

Srpska crkva je u dodatnom saopštenju objasnila i da je Teslino intelektualno nasleđe bilo još ranije predmet interesovanja sekti. Tesla ima tu magiju, odakle god ona poticala, da privlači i inspiriše toliko različite ljude. I američkog muzičara Ličensa i informativnu službu SPC. Njegovo nasleđe lako nalazi put do nauke, religije, muzike, filma, likovnih umetnosti...

Problem nastaje kada Teslu pokušate da stavite u uski okvir i stavite mu jednoznačni natpis „On je naš“.