Интервју пред Теслином урном

Шта знамо о наизменичној струји? Мало, или готово ништа. Један од најреволуционарнијих изума научника светског гласа Николе Тесле тешко да може да избори своје место у нашој општој култури поред тако атрактивне теме као што је питање – његове урне. Где она треба да буде смештена и ко сме пред њом и како да се слика? Урна је главни јунак фотографија које су се јуче муњевитом брзином прошириле – од званичног сајта Српске православне цркве до бројних портала и сајтова.

На два снимка од 14. априла ове године, четворо младих људи седе у Музеју Николе Тесле, испред Теслине урне, али од тога шта они раде направљена је права рашомонијада. Четворка поред урне, међу којима су били и музичар Роберт Аики Обри Лов, познатији као Личенс, и водитељка радија Б92 Уна Сенић, били су учесници фестивала „Резонајт“.

На „твитер” налогу овог фестивала, који се бави музиком, уметношћу, новим технологијама кроз концерте, радионице, и друге програме, наведено је, испод фотографије, која је у касним сатима осванула на сајту СПЦ – да је у питању интервју са музичаром Личенсом. „Фејсбук” група „Хипнотерапија“ преузела је другу фотографију која је такође објављена на сајту СПЦ, са истим учесницима и на истом месту. У опису слике на енглеском отприлике стоји: „Навођена фантазија ’Пролазак кроз нулу’ са Робертом Аики Обри Ловом ака Личенсом Музеј Николе Тесле”. Једини коментар испод слике је „Невероватна сеанса“.

И Српској православној цркви се учинило да је сеанса невероватна. С тим да су млади били одушевљени својим уметничким изразом, а СПЦ приликом да поентира и појасни грађанству и верницима зашто урну треба пребацити у Храм Светог Саве.

Према црквеном тумачењу, на „сликама се види ’медитација’ са евидентним присуством спиритизма, па и некромантије”. Коначно, директор Музеја Никола Тесла Бранимир Јовановић у изјави за наш лист наводи да колико год фотографије некима изгледале мрачно, ништа се недолично у музеју није десило, нити он сматра да су саме фотографије непримерене.

Огласила се и директорка фестивала „Резонајт“ Марија Јелесијевић у покушају да демистификује окупљање пред Теслином урном.

„Фотографија која је злоупотребљена на сајту СПЦ не приказује никакав перформанс, већ интервју за видео-докумeнтацију фестивала која се ради сваке године у оквиру наше продукције, за потребе годишњег документарног филма о фестивалу. Дозволу за снимање смо добили од музеја“, наводи се у саопштењу „Резонајт“ фестивала. 

Све је додатно зачинила претходна изјава Николе Никодијевића, председника Скупштине града Београда, на расправи градске скупштине о подизању споменика Тесли – да се са Теслином урном поступа као на „сатанистичким ритуалима“. Узалуд је Никодијевић после објашњавао да је те речи изговорио у афекту. Једном изговорена реч сатанизам населила се у медијски простор. Тако се музичар Личенс нашао у ситуацији да објашњава српским новинарима да није сатаниста, а директор музеја Николе Тесле да одговара на питања о уметничким слободама и њиховим границама.

Сеанса, перформанс или интервју (Фото сајт СПЦ)

Бранимир Јовановић објашњава за „Политику“ да се руководству музеја обратила организаторка фестивала „Резонајт“ са молбом да се групи уметника, учесника фестивала, међу којима је била и она, допусти да прођу кроз музеј и направе неколико фотографија.

– Уметници су желели да имају неку врсту доживљаја у сусрету са оним што ми у музеју чувамо, да се инспиришу, отприлике нам је тако објашњено. Донели смо одлуку да им дозволимо долазак у музеј јер ради се о фестивалу који се организује већ неколико година и има добру сарадњу и са другим градским институцијама културе где се одржавају њихови програми: Домом омладине, Музејом кинотеке, Коларчевом задужбином. Током њиховог боравка у музеју ништа се неприлично није догодило. Трудимо се да изађемо у сусрет захтевима уметника, а има много оних који желе да дођу у музеј, који снимају филмове, пишу књиге, компонују. Али, трудимо се и да се ништа недостојно не дешава у музеју – каже Јовановић.

Он верује да су Никодијевићеве речи о „сатанистичким ритуалима“ у музеју биле незграпна формулација, изговорена у брзини, али позива градске челнике уколико сумњају да се у музеју дешавају било какве неприличне ствари да дођу, поразговарају са управом, дају своје примедбе и сугестије.

– Питање је ту где су границе уметничке слободе, али је још озбиљније питање које се крије иза целе ове приче полемика око тога треба ли Теслина урна да буде у музеју. Волели бисмо да на том плану имамо озбиљну, заједничку расправу у којој ће они који сматрају да урна не треба да буде у музеју изнети озбиљне аргументе, као што ће их изложити и они који сматрају да треба овде да остане. Да то буде питање око којег ћемо наћи заједничко решење, а не око којег ћемо се делити – каже Јовановић.

Садржај поменутих фотографија за српску цркву је, међутим, још један доказ да посмртним остацима Николе Тесле није место у музеју, већ пред Храмом Светог Саве, што је Свети архијерејски сабор два пута званично и затражио, јер се непримерено чувају у музеју. Као и да приче о „сатанистичким ритуалима“ нису за подсмех.

Српска црква је у додатном саопштењу објаснила и да је Теслино интелектуално наслеђе било још раније предмет интересовања секти. Тесла има ту магију, одакле год она потицала, да привлачи и инспирише толико различите људе. И америчког музичара Личенса и информативну службу СПЦ. Његово наслеђе лако налази пут до науке, религије, музике, филма, ликовних уметности...

Проблем настаје када Теслу покушате да ставите у уски оквир и ставите му једнозначни натпис „Он је наш“.