Gluva veza Jata i Austrijanaca

„Politika” je u utorak objavila tekst sa naslovom „Austrijski lovci presreću Jatove avione”, u kojem smo pisali o incidentu u vazdušnom prostoru Austrije prošle subote, kada su „boing 737” našeg nacionalnog avio-prevoznika, na redovnom letu iz Frankfurta za Beograd, presreli lovci pomenute zemlje. Kako smo tada objasnili, Jatov avion, na letu JU 351, austrijski lovci su presreli jer je kontrola letenja u Minhenu zaboravila da svojim kolegama u Beču najavi dolazak naše letelice.

Da podsetimo, kontrolori letenja u Beču su na svojim radarima uočili nenajavljen dolazak Jatovog „boniga” s kojim nisu uspeli da uspostave radio vezu, pri tom zaboravivši da upotrebe liniju za vanredne situacije, koja je uvek otvorena. Zbog toga su poslati dežurni lovci koji su, po uspostavljanju prvo vizuelnog kontakta a potom i radio veze sa posadom Jatovog aviona, zaključili da se radi o grešci. Austrijanci su se izvinili, a let JU 351 je na vreme sleteo u Beograd.

U međuvremenu, austrijska ambasada u Beogradu izdala je saopštenje u kojem je odgovornost diskretno svaljena na Jat. Navodno, Jatov „boing” je izgubio radio vezu još iznad Minhena.

U nastojanju da otkrijemo ko je u pravu, da li Jat koji tvrdi da njegov avion nije imao probleme sa radio vezom, ili Austrijanci, došli smo do dodatnih podataka koji su u potpunosti potvrdili verziju koju je predstavila „Politika”.

Naime, na letu JU 351 prošle subote saobraćao je avion tipa „boing 737”, verzije B737-3Q4,  registarskih oznaka „oskar novembar”. Po sletanju u Beograd, kapetan i kopilot nisu prijavili nikakav kvar na radio uređajima, iako su po međunarodnim vazduhoplovnim standardima dužni da zabeleže primećena odstupanja, pa čak i sumnje u ispravnost letelice i njenih sistema. U takvim slučajevima letelica se povlači iz saobraćaja dok se ne otkloni konkretan kvar ili ne provere sumnje posade.

Ali, nije se desilo ništa od toga. „Boing” „oskar novembar” (proizveden 1987. godine, serijski broj 24208, sa motorima CFM 56-3B2) nakon toga je, kao potpuno ispravan, obavio još tri leta i to za Amsterdam, Istanbul i Berlin. Piloti koji su upravljali tim avionom nisu primetili nikakva odstupanja u ispravnosti radio uređaja, niti su imali bliske susrete sa stranim lovcima. Inače, prošlonedeljni incident je već treća takva neprijatnost koju su Jatovi avioni za manje od godinu dana imali na gotovo istovetnom mestu.

 Naši izvori u Jatu ističu da se kompanija strogo pridržava međunarodnih vazduhoplovnih standarda, o čemu svedoče inostrane inspekcije i sertifikati. Tako, na primer, u operativnim centru kompanije postoje izveštaji o svakom letu, i među njima se mogu pronaći slučajevi u kojima se posada osnovano žalila na ispravnost radio uređaja. Kapetan i kopilot jednog ATR 72 koji je leteo za Beč, svojevremeno su prijavili probleme sa radio vezom zbog čega je avion odmah nakon toga povučen iz saobraćaja. Letelica je nakon intervencije vraćena u saobraćaj, ali se i posada, koja je nakon toga letela za Podgoricu, žalila na probleme sa radio uređajima. Avion je ponovo povučen iz saobraćaja u koji je vraćen tek nakon ozbiljne provere i otklanjanja problema. A to, da podsetimo, nije bio slučaj sa „boingom 737”, registarskih oznaka oskar novembar, koji je nakon sletanja iz Frankfurta prošle subote, nesmetano nastavio da leti.

Za kraj, jedno pitanje. Ako Austrijanci nisu uspeli da uspostave radio vezu sa pomenutim avionom, kako je onda posada na liniji za vanredne slučajeve uspela da stupi u kontakt sa kontrolom leta u Pragu. I šta bi bilo da je posada bez pouzdane radio veze pokušala da sleti u Beograd. Recimo, da naslepo krene u sletanje i tek iznad piste ustanovi da im u susret ide avion koji je upravo poleteo sa Aerodroma „Nikola Tesla”?