Глува веза Јата и Аустријанаца

„Политика” је у уторак објавила текст са насловом „Аустријски ловци пресрећу Јатове авионе”, у којем смо писали о инциденту у ваздушном простору Аустрије прошле суботе, када су „боинг 737” нашег националног авио-превозника, на редовном лету из Франкфурта за Београд, пресрели ловци поменуте земље. Како смо тада објаснили, Јатов авион, на лету ЈУ 351, аустријски ловци су пресрели јер је контрола летења у Минхену заборавила да својим колегама у Бечу најави долазак наше летелице.

Да подсетимо, контролори летења у Бечу су на својим радарима уочили ненајављен долазак Јатовог „бонига” с којим нису успели да успоставе радио везу, при том заборавивши да употребе линију за ванредне ситуације, која је увек отворена. Због тога су послати дежурни ловци који су, по успостављању прво визуелног контакта а потом и радио везе са посадом Јатовог авиона, закључили да се ради о грешци. Аустријанци су се извинили, а лет ЈУ 351 је на време слетео у Београд.

У међувремену, аустријска амбасада у Београду издала је саопштење у којем је одговорност дискретно сваљена на Јат. Наводно, Јатов „боинг” је изгубио радио везу још изнад Минхена.

У настојању да откријемо ко је у праву, да ли Јат који тврди да његов авион није имао проблеме са радио везом, или Аустријанци, дошли смо до додатних података који су у потпуности потврдили верзију коју је представила „Политика”.

Наиме, на лету ЈУ 351 прошле суботе саобраћао је авион типа „боинг 737”, верзије Б737-3Q4,  регистарских ознака „оскар новембар”. По слетању у Београд, капетан и копилот нису пријавили никакав квар на радио уређајима, иако су по међународним ваздухопловним стандардима дужни да забележе примећена одступања, па чак и сумње у исправност летелице и њених система. У таквим случајевима летелица се повлачи из саобраћаја док се не отклони конкретан квар или не провере сумње посаде.

Али, није се десило ништа од тога. „Боинг” „оскар новембар” (произведен 1987. године, серијски број 24208, са моторима ЦФМ 56-3Б2) након тога је, као потпуно исправан, обавио још три лета и то за Амстердам, Истанбул и Берлин. Пилоти који су управљали тим авионом нису приметили никаква одступања у исправности радио уређаја, нити су имали блиске сусрете са страним ловцима. Иначе, прошлонедељни инцидент је већ трећа таква непријатност коју су Јатови авиони за мање од годину дана имали на готово истоветном месту.

 Наши извори у Јату истичу да се компанија строго придржава међународних ваздухопловних стандарда, о чему сведоче иностране инспекције и сертификати. Тако, на пример, у оперативним центру компаније постоје извештаји о сваком лету, и међу њима се могу пронаћи случајеви у којима се посада основано жалила на исправност радио уређаја. Капетан и копилот једног АТР 72 који је летео за Беч, својевремено су пријавили проблеме са радио везом због чега је авион одмах након тога повучен из саобраћаја. Летелица је након интервенције враћена у саобраћај, али се и посада, која је након тога летела за Подгорицу, жалила на проблеме са радио уређајима. Авион је поново повучен из саобраћаја у који је враћен тек након озбиљне провере и отклањања проблема. А то, да подсетимо, није био случај са „боингом 737”, регистарских ознака оскар новембар, који је након слетања из Франкфурта прошле суботе, несметано наставио да лети.

За крај, једно питање. Ако Аустријанци нису успели да успоставе радио везу са поменутим авионом, како је онда посада на линији за ванредне случајеве успела да ступи у контакт са контролом лета у Прагу. И шта би било да је посада без поуздане радио везе покушала да слети у Београд. Рецимо, да наслепо крене у слетање и тек изнад писте установи да им у сусрет иде авион који је управо полетео са Аеродрома „Никола Тесла”?