Mrtav gladan

Sad ovo može zvučati kao ogovaranje, ali Toni Bler je hipokrit. Ukratko – tip licemerju sklon. Jer kako drukčije nazvati osobu koja za govor o iskorenjivanju gladi u svetu traži honorar od 450.000 evra?

Dobro, možda je bivši britanski premijer bogomdan da pripoveda o gladi, naročito nakon surove dvonedeljne dijete? Možda suma od 450.000 evra predstavlja siću u svetu globalnih ajkula navučenih na kavijar? Možda su se Šveđani preterano stisli kada su precrtali ime Tonija Blera sa spiska govornika na konferenciji posvećenoj gladi? Možda?…

Međutim, nije ovo tekst o Bleru, već o licemerju. Bler samo dođe kao paradigma hipokrizije u koju je zapao svet u kojem životarimo. Dok u Africi svakog minuta umre jedno dete uzrasta do pet godina (jer nema šta da jede), širom zapadnog sveta svakoga minuta hipermarketi izbace tone sveže hrane. Istovremeno, Toni Bler mrtav ’ladan (pardon, novca gladan), ište 380 evra za svaki sekund govorancije o gladi u svetu.

A i te globalne konferencije koje se periodično sazivaju ne bi li se na njima bajagi razrešavali krupni problemi današnjice… Na kraju neretko ispadne da su u pitanju obični vašari licemerja. Ne kažem da je švedski forum o gladi skup takvog tipa (upravo suprotno, zbog nepristajanja organizatora na astronomski Blerov honorar). Ipak, nije teško zamisliti neku drugu konferenciju o gladi (ili bilo kojoj pošasti), sa sledećim, vrlo mogućnim, rasporedom događaja.

Okupe se tako dobrostojeći žitelji globalnog sela kako bi organizovali konferenciju o gladnima. Malo diskutuju o nevoljama gladnih i tu svoju govoranciju papreno naplate. Zatim se u pauzi za odmor počaste kavijarom i lososom u karamel sosu da bi nakon obeda ponovo razglabali o tome kako je strašno biti gladan u 21. veku. Na narednoj puš pauzi, govornici kvase grla kaberne sovinjonom i viskijem dok pripaljuju kubanske tompuse čiji pepeo otresaju u pepeljare od zlata. Pričaju viceve, smeju se, vragolasto zagledaju hostese nalik onima iz kuće Hjua Hefnera, da bi na koncu zaključili kako hitno treba uputiti kontingent brašna u Somaliju, odnosno pakete mleka u prahu u Eritreju. I problem gladi je očas posla rešen! Začuđujuća efikasnost, naročito u svetu gde sit gladnom ne veruje!

Nego, pretpostavimo da se glad u svetu ne izbija licemerjem. Pretpostavimo da se jedan zanemarljivi procenat vojnog budžeta SAD preusmeri na rešavanje ovog problema. Gladi u svetu zasigurno ne bi bilo! Što nije slučaj sa licemerjem koje se izgleda teže iskorenjuje.

Uzmimo na primer Srbiju – zemlju čijoj vladi isti onaj, para gladan Bler, savetodavno pomaže (čuveni deliveri junit), i to (kako premijer kaže) za dž! Pa ukoliko je neko progutao ovakvu jednu udicu, morao bi takođe znati i to da u današnjem svetu nema „besplatnog ručka” – kako to vole da kažu neoliberalni ekonomisti. Dočim je neoliberalni kurs Vlade Srbije prilično uočljiv.

Drugim rečima, ako ni kod babe nema džabe, da li to znači da je Toni Bler od vlade ove zemlje dobio nešto mnogo prijemčivije nego što je hrpa šarenih evrića? Šta god da je u pitanju, jasno je da je posredi tipična hipokrizija. I tako će biti dokle god se obruč bude stezao oko izmršavelih stomaka građana a novac uporedo presipao, doduše u skladu s budžetom i „dozvoljenim” deficitom, u razne funkcionerske džepove bez dna.

Naime, ispada donekle hipokritično da dinar pada a plata guvernerke raste. Na stranu guvernerkine populističke najave smanjenja guvernerske plate iz vremena pre sedanja u guvernersku fotelju. No, to je samo jedan od primera lokalne hipokrizije koja nas davi. Za ostale slučajeve – pretesan je ovaj novinski članak. Uzgred, ne tvrdim da su Jorgovanka i Bler jedno te isto. Samo podsećam – kakvo globalno selo, takav lokalni zaselak. 

Sociolog