Kalemegdanski medvedi najavili kraj zime

Sunce se juče sakrilo iza oblaka, tako da medvedi koji su šetali ispred pećina u Beogradskom zoološkom vrtu nisu uspeli da ugledaju svoju senku. Prema narodnom verovanju, ukoliko na hrišćanski praznik Sretenje, koji su vernici juče slavili, mede prekinu zimski san, išetaju iz pećine i ugledaju svoju senku, to je znak da zima još traje, pa brže-bolje ponovo beže u pećinski topli kutak.

Jedino mesto u gradu gde je na ovaj način bilo moguće proveriti da li će hladni dani uskoro proći bio je juče „Vrt dobre nade”. Kako je objasnio direktor Vuk Bojović, evropski mrki, tibetanski ogrličari i beli medvedi u Zoo-vrtu nikad ne spavaju i juče su šetkali ispred pećina, ali senke da ih uplaši nije bilo. Kao da je predosećao skoro vremensko prolepšanje, beli medved potrbuške se bezbrižno razbaškario iznad svog bazena, dok se „tibetanac” veselo protezao uz rešetke kaveza.

Pokazivao je da mu je urođeno da se vere, jer ova vrsta u prirodnim staništima u Aziji obitava u „gnezdima” koja pravi na vrhovima drveća. Ispred kaveza juče su se uglavnom šepurili mužjaci, dok su ženke čuvale mlade koje su nedavno donele na svet. Koliko mečića ima zaposleni u zoo-vrtu znaće tek kada se vreme prolepša. Mladi za sada ne izlaze iz pećina, još su mali, jer u prvim danima života teže od 300 do 680 grama.  

Košava i sneg koji su pokazivali da se zima još bori sa medinim najavama toplijih dana sprečavali su sugrađane da praznični dan ulepšaju posetom „Vrtu dobre nade”. Oni najuporniji dozivali su životinje, cupkajući ispred bazena, kućica i kaveza. Nisu baš puno verovali medinim sretenjskim procenama, jer im je zima i dalje štipala obraze. Dvojica drugara Beograđana za mraz nisu marila. Iako su zašli u četvrtu deceniju, svakoj životinji kao deca su se radovali, ali u medveđe predskazanje nisu verovali.

Pravi doživljaj za Granu Đikanović (23) bila je jučerašnja šetnja među kavezima sa životinjama. Sa nekima se prvi put „srela”, jer u beogradskom zoo-vrtu nije nikada ranije bila. Razlog tome je što živi u Budvi. Za predanje o medveđoj sretenjskoj proceni nije čula, pa zato nije ni mogla da kaže da li u njega veruje.